Opozicija u Srbiji u pismu Bilčiku: Zbog čega podržavate Vučićev režim?

Opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP) navela je 26. maja u otvorenom pismu upućenom poslaniku Evropskog parlamenta (EU) Vladimiru Bilčiku da pozdravlja njegovu osudu predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u vezi sa hapšenjem Romana Prataseviča, beloruskog opozicionog aktiviste, ali i postavila pitanje zbog čega Bilčik podržava režim Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i ujedno predsednika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

„Upravo zbog ove grube osude pitamo Vas zbog čega onda podržavate režim Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, koji Aleksandra Lukašenka lično dočekuje na aerodromu uz najviše državne počasti?“, navodi se u otvorenom pismu koje potpisuje Ana Stevanović, Internacionalni sekretar Stranke slobode i pravde (SSP).

Evroparlamentarac Vladimir Bilčik je ujedno šef posrednika EP u dijalogu o unapređenju izbornih uslova u Srbiji.

Šefovi država i vlada EU zatražili su 24. maja uveče da se usvoje “neophodne mere”, koje između ostalog obuhvataju i zabranu preleta vazdušnog prostora EU za belorusku aviokompaniju, kao i sprečavanje pristupa evropskim aerodromima za letove beloruskih aviokompanija.

Potez je usledio nakon što su 23. maja beloruske vlasti prisilile avion kompanije Ryanair da sleti u Minsk i pritvorile novinara Ramana Prataseviča i njegovu devojku koji su bili na tom letu.

Lideri EU pozivaju na usvajanje 'ciljanih ekonomskih sankcija' protiv Belorusije, novinar u zatvoru

Ana Stevanović u pismu Bilčiku podseća da je u decembru 2019. godine, Aleksandar Lukašenko bio počasni gost Narodne Skupštine Srbije.

„Čovek kojeg nazivate diktatorom i oštro kritikujete, bio je počasni gost Narodne Skupštine Republike Srbije u kojoj je dočekan uz gromoglasan i srdačan aplauz od strane predstavnika vladajuće koalicije u kojoj je dominantna Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića“, navodi Stevanović.

U pismu dodaje da su poslanici opozicionih političkih partija u Srbiji tu sednicu bojkotovali „zbog višegodišnjeg gaženja demokratskih procedura“.

Naglašava da je Lukašenko u svom govoru pred srpskim parlamentarcima rekao da je „došao u zemlju svojih bliskih prijatelja“, kao i da ‘’što se tiče izbora, prosto je nemoguće napraviti slobodnije i demokratskije izbore od onih koji su održani u Belorusiji.’’

„U Evropi, jedino Aleksandar Vučić i njegov režim blagonaklono gledaju na Aleksandra Lukašenka i njegov način vladanja Belorusijom“, ističe Stevanović u pismu, u kome navodi i da je Vučić „preslikao Lukašenkov model tako što je gotovo sve medije stavio pod svoju kontrolu“.

Odnos EU i Srbije prema Belorusiji

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) datoj 25. maja ocenila da je „još uvek bespredmetno komentarisati da li će se Beograd priključiti sankcijama Brisela“.

Ona je rekla da će država doneti eventualnu odluku o sankcijama Belorusiji kada takav zahtev bude zvanično stigao.

“Nismo u Srbiji još ništa [zvanično] videli, tako da je bespredmetno da komentarišem šta bi bilo kad bi bilo, hajde da vidimo o čemu se radi, pa će onda Srbija da odluči u odnosu na te stvari, u odnosu na naše evropske integracije i aspiracije ali i naš državni interes“, izjavila je tada Brnabić.

Roman Pratasevič, opozicioni aktivista i novinar koji se trenutno nalazi u pritvoru u Belorusiji i koji se suočava sa optužbama za koje bi mogao da dobije i do 15 godina zatvora, bio je 23. maja na letu kompanije Ryanair iz Atine u Grčkoj do litvanske prestonice Vilnjusa, kada je pilot promenio kurs između dve članice EU i krenuo ka Minsku zbog navodne dojave o bombi.

Beloruska državna novinska agencija BelTA javila je da je aktuelni autoritarni predsednik Aleksandar Lukašenko lično naredio borbenom avionu MiG-29 da prati avion Ryanair da sleti u Minsk. Zvaničnici su kasnije rekli da u avionu nije pronađen eksploziv.

Izvršni direktor kompanije Ryanair Michael O'Leary rekao je u intervjuu na radiju Nevstalk 24. maja da je incident bio "otmica pod pokroviteljstvom države". Ryanair je saopštio da je let sigurno stigao u Vilnjus 23. maja nakon višesatnog kašnjenja u Minsku.