Deo opozicije po prvi put kritikuje vlast u Srbiji zbog Kine

Sudeći prema saopštenjima stranaka, kritike na račun odnosa vlasti prema Kini, koje su do sada stizale iz Brisela i Vašingtona, preselile su se na unutrašnju političku scenu Srbije.

„Umesto da koristimo bespovratna sredstva i povoljne zajmove EU, mi uzimamo skupe kineske kredite“, i „pare kojima Kinezi grade puteve bez tendera su od zaduženja“, neke su od kritika dela opozicije koje su ovih dana upućene vlastima u Srbiji.

Ono što opozicija zamera je uglavnom način sklapanja velikih infrastrukturnih projekata sa Kinom, poput uzimanja kredita po netransparentnom postupku i ugovaranja cene izgradnje direktnom pogodbom sa firmama iz Kine bez javne nabavke.

Dušan Nikezić, predsednik Resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde (SSP) za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava da se u Srbiji u poslednjih osam godina gotovo svi veliki infrastrukturni projekti finansiraju od strane stranih vlada, najviše preko Kine.

„Ti projekti su skuplji nego oni koje finansiraju međunarodne finansijske institucije“, kaže Nikezić.

Stranka čiji je funkcioner, SSP, nema nijednog poslanika u parlamentu, jer je bojkotovala poslednje izbore, navodeći kao razlog nefer uslove i zloupotrebe od strane vladajućih stranaka.

Pred nove izbore, najavljene za 2022. godinu, još uvek se ne zna ko će od stranaka opozicije učestvovati, ali stranačke aktivnosti i u redovima opozicije, ali i vlasti, dobile su na zamahu. Kina je postala takođe tema.

Nikezić navodi da time što se poslovi ugovaraju preko stranih vlada „postoji obaveza da se angažuju firme iz tih država“, što znači manje posla za domaće građevinske izvođače.

„Mi tako direktno bez tendera angažujemo kineske građevinske firme po cenama za koje ne znamo da li su tržišne jer nema tržišne utakmice, možemo samo da ih poredimo sa drugim zemljama pa time vidimo da su značajno skuplje“, rekao je Nikezić.

Dodaje da su najviše zastupljene kineske firme, ali da isto misle i za projekte za koje se angažuju turske, azerbejdžanske i druge firme na osnovu međunarodnih sporazuma.

U nizu saopštenja u poslednjih mesec i po dana na temu projekata sa Kinom, Stranka slobode i pravde je, u jednom od njih, kao primer navela izgradnju dva autoputa: Fruškogorskog i Moravskog koridora, navodeći da ih je vlast „bez tendera dala“ kineskim i turskim firmama umesto da ih grade domaće.

Opasnost od crnogorskog scenarija

Još jedna od stranaka opozicije, Demokratska stranka (DS), je u jednom od saopštenja upozorila da način kako se dogovaraju, zaključuju i realizuju veliki infrastrukturni projekti može dovesti do „crnogorskog scenarija“ i u Srbiji.

Crna Gora je, naime, uputila zvaničan zahtev Evropskoj komisiji kojom traži pomoć evropskih institucija za poravnanje kineskog duga od 809 miliona eura za gradnju prve deonice autoputa. Za njegovu gradnju, koja treba da bude gotova do kraja novembra ove godine, Crna Gora je podigla kredit kod kineske EXIM banke.

Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje prilikom posete Podgorici 4. maja izjavio je da razmatraju razne opcije i da su u komunikaciji sa Vladom, ali da još uvek ne može da kaže da li nešto mogu da urade ili ne.

"Vlada Crne Gore je tražila da razmotrimo mogućnost refinansiranja ili drugih mogućnosti, ali nije na nama da plaćamo zajmove umesto drugih", dodao je Varhelji.

Miroslav Vasin, predsednik Centra resornih odbora Demokratske stranke i nekadašnji predsednik Vlade Vojvodine kaže za RSE da su zbog direktnog dogovaranja i netransparentnosti radovi znatno skuplji.

„Ukoliko se uporedi sa kilometrom autoputa u susednim zemljama, recimo autoputevi kroz Hrvatsku, Grčku, Severnu Makedoniju, jasno se vidi da ovaj vid saradnje, prvenstveno sa kineskim partnerima, dovodi do toga da skoro duplo više košta kilometar puta nego kad se radi putem javnih nabavki uglavnom sredstvima EU“, naveo je Vasin.

DS je takođe bila u bloku stranaka opozicije koji je bojkotovao poslednje izbore. Ta stranka je do 2012, kada je Srpska napredna stranka čiji je lider sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić došla na vlast, bila na čelnim pozicijama na svim nivoima.

DS u svojim saopštenjima navodi da se pored izgradnje puteva, sličan proces prilikom sklapanja poslova sa Kinom odvija i sa izgradnjom železnica.

Kineski izvođači su angažovani na izgradnji dela brze pruge Beograd-Novi Sad.

Da problemi na tom projektu postoje u decembru 2020. godine su u izjavi novinarima potvrdili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar infrastrukture Tomislav Momirović.

Kako je za RSE tada objašnjeno, problemi su bili tehničke prirode.

Vučić je 26. aprila u Briselu, nakon sastanka sa zvaničnicima Evropske unije, najavio da će Srbija zajedno sa EU graditi brzu prugu od Beograda do Niša, na jugu Srbije i do granice sa Severnom Makedonijom. Iako je do tada bilo najavljivano da će Kina graditi i tu sekciju, Vučić je naveo da je EU dala bolju ponudu od Pekinga.

Optužbe za prihvatanje kineske 'prljave' tehnologije

Deo opozicije i nevladine organizacije upozoravaju i na problem zagađenja i neispunjavanja ekoloških standarda kineskih kompanija koje posluju u Srbiji.

Kineski rudarski gigant "Ziđin" je od 2018. godine većinski vlasnik rudnika bakra u Majdanpeku, odnosno preduzeća Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor čiji je taj rudnik bio deo.

Od tada je i predmet kritika zbog zagađenja životne sredine.

Zbog toga je toj kompaniji rudarski inspektor u Srbiji naložio da izgradi dodatne kanale i bazene za prečišćavanje vode u cilju zaštite od zagađenja reke Pek u Majdanpeku, na istoku Srbije.

Stranke slobode i pravde je nedavno kritikovala vlast što je, kako je navedeno u saopštenju SSP-a, Srbija jedina država čija je vlast „najvećem zagađivaču – kompaniji Ziđin, umesto kažnjavanja, dala dva miliona evra kao pomoć privredi zbog pandemije korona virusa“.

Upozorenja Brisela i Vašingtona

Zabrinutost zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana, kao i zbog nedostatka transparentnosti kineskih investicija i zajmova i procene kakav je socijalni i ekološki uticaj tih poslova izražena je i u rezoluciji o Srbiji, koju je Evropski parlament usvojio 25. marta.

U izveštaju se Srbija poziva da ojača mehanizme kojima bi se kineske poslovne aktivnosti uskladile sa zakonskim standardima.

U nedavnoj studiji Centra za globalni razvoj (Center for Global Development), tink tanka sa sedištem u Vašingtonu, navedeno je da "jedinstveni skup ograničenja sa ostalim odredbama ugovora doprinose da Kina bude snažan zajmodavac koji može ojačati svoju poziciju u odnosu na zemlju koja se zadužuje".

Ova studija je analizirala 100 ugovora kineskog pozajmljivanja u 24 zemlje u razvoju, uključujući Srbiju i Crnu Goru.

O ’čeličnom prijateljstvu’

Saradnja sa Kinom će očito biti jedna od tema sa kojom će vlast biti suočena i u kampanji za redovne predsedničke i vanredne parlamentarne izbore koji se očekuju na proleće 2022. godine.

Opozicija poručuje da od pokrenutih tema o načinu sklapanja poslova sa kineskim partnerima neće odustati.

„To hoće i kao što vidite to je već postalo tema“, kaže Miroslav Vasin iz DS-a.

I u SSP-u kažu da će insistirati na ovoj temi i ubuduće.

„Infrastruktura je jedan od potencijalnih pokretača privrede ako se projekti grade povoljno, ako ih grade domaće firme i ako se ne probijaju rokovi. Kod nas se ništa od toga ne dešava i mi zato insistiramo da se prekine sa ovom praksom“, rekao je Dušan Nikezić iz SSP-a.

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, udruženja građana koje se oglasilo u nekoliko slučajeva u vezi sa kineskim investicijama, ocenjuje da će pitanje strategije razvoja Srbije biti jedna od važnih tema.

Jovanović je od 2018. do avgusta 2020. bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Bio je i potpredsednik opozicione Narodne stranke, da bi u julu dao ostavku na tu funkciju i napustio partiju.

U izjavi za RSE Jovanović dodaje da nije problem Kina nego ono što se Srbija opredelila da uzima od Kine i što je vlast u Srbiji to prihvatila kao dobar aranžman.

Jovanović kaže da projekti sa Kinom nisu bili ranije tema u domaćoj politici jer u Srbiji postoji konsenzus da zemlja treba da sarađuje sa svima u svetu sa kojima može.

„Problem je osvešćen kod nas kada je predsednik Aleksandar Vučić rekao da naši kineski partneri počinju da vode računa o kvalitetu vazduha, da gase pojedina postrojenja, čeličane, gumare i druga, i da je jedan deo tih tehnologija Srbija spremna da primi“, naveo je Jovanović.

Vučić je krajem 2015. godine, tada kao premijer, odgovarajući na pitanja na RTS-u na koji način će Kinezi preuzeti smederevsku Železaru, između ostalog, rekao da oni imaju svoj interes jer moraju da pogase deo železara i čeličana po Kini.

„Valjda zbog čistog vazduha u šta se ja nedovoljno razumem, a što bi me to i zanimalo mnogo, to je njihova stvar“, rekao je tada Vučić.

Predsednik Srbije je takođe početkom aprila ove godine rekao da je Kina izuzetno prijateljska zemlja Srbiji i da mu „ne pada na pamet“ da kritikuje kredite koja ta zemlja obezbeđuje sa razvoj infrastrukture kao navodno sredstvo za ostvarivanje političkog uticaja.

U odgovorima na saopštenja opozicije vladajuća Srpska napredna stranka uglavnom podseća na period kada su na vlasti bile stranke iz suparničkog tabora. U odgovorima se navodi da su te stranke krive za loše ekonomske rezultate u državi, ali i optužuju za navodne finansijske malverzacije.

U međuvremenu, zvaničnici Srbije i Kine svoje odnose nazivaju „čeličnim prijateljstvom“, a Vučić kineskog predsednika Si Đinpinga naziva bratom.

Odnosi dve države su došli u veći fokus tokom pandemije kada su najviši državni zvaničnici dočekivali avione sa medicinskom pomoći iz Kine. Ujedno, najavili su i da će Srbija izgraditi fabriku za proizvodnju kineske vakcine Sinofarm, kojom je u Srbiji, zbog dostupnosti, vakcinisan najveći broj građana.