Bliske veze srpskih i kineskih državnih univerziteta
Nasuprot mađarskim okolnostima gde je pitanje odnosa te države sa Kinom upravo podstaknuto planovima da se u Budimpešti do 2024. otvori prvi kampus jednog kineskog univerziteta, u Srbiji se taj proces uveliko odvija i to uz državnu podršku i bez posebnih rasprava.
Saradnja univerziteta Kine i Srbije, deo je međudržavne saradnje, ali i inicijative "Pojas i put" objašnjava profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN), Dragana Mitrović, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile, kako bi Kina napajala svoju privredu.
Kina priprema novu eru Pojasa i puta
Profesorka Mitrović navodi da međudržavnim sporazumom o univerzitetskoj saradnji Kine i Srbije postoji određeni broj državnih stipendija za kineske studente koji bi studirali u Srbiji i studenata iz Srbije u Kini.
„Postoji i čitav niz ugovora o saradnji između univerziteta u Beogradu i kineskih univerziteta, verujem da i drugi univerziteti u Srbiji takođe imaju dosta razgranatu saradnju, kao i pojedinačni fakulteti“, navela je Mitrović.
Ona je dodala da i tržište igra određenu ulogu i da veliki broj studenata i profesora individualnom inicijativom nalazi mesta za zaposlenje ili studiranje na kineskim akademskim institucijama.
Tri univerziteta iz Srbije potpisala sporazum o saradnji
Tri univerziteta iz Srbije, Beograda, Novog Sada i Niša, potpisala su Sporazum o saradnji sa Univerzitetom Đao Tong iz Šangaja.
Sporazum su 4. decembra 2018. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) potpisali tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević, potpredsednica za obrazovanje i međunarodne odnose Univerziteta Đao Tong Ksuemin Ksu, rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić, prorektor Beogradskog univerziteta Nenad Zrnić i prorektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić.
Kako je tada objašnjeno sporazum uspostavlja institucionalne okvire za obostrane akademske i naučne razmene između univerziteta potpisnika, a uz finansijsku i organizacionu podršku Ministarstva prosvete i Đao Tong Univerziteta.
"Saradnja kroz nauku i obrazovanje je najčvršća saradnja, jer tu se stiču i prijateljstva za čitav život, a obrazovanje je najbolji most saradnje među državama", rekao je tada Šarčević, kako je navedeno u saopštenju Ministarstva prosvete.
Na privatnom Univerzitetu Megatrend već nekoliko godina se izučava kineski jezik. Na tom univerzitetu je osnovan i Kineski centar koji sarađuje sa Institutom Konfucije Novosadskog univerziteta.
Saradnja Srbije i Kine u ovoj oblasti je takođe podrazumevala i međusobne posete profesora i naučnog osoblja.
Konfucijev institut u Novom Sadu i Beogradu
Na Univerzitetu u Novom Sadu je 2014. godine osnovan Konfucijev institut. Kako se navodi na sajtu Novosadskog univerziteta, Institut organizuje kurseve kineskog jezika i kulture i podržava saradnju između Kine i Srbije.
Pored toga, Konfucijev institut na Univerzitetu u Novom Sadu je zvanični centar za polaganje testova iz kineskog jezika u cilju sticanja sertifikata.
Konfucijeve učionice nalaze se u Gimnaziji u Sremskim Karlovcima, kao i u još 14 osnovnih i srednjih škola u Beogradu i Novom Sadu, dodaje se na sajtu Univerziteta u Novom Sadu.
Kako se objašnjava, u julu i avgustu svake godine organizovani su i letnji kampovi u Kini ili u Srbiji.
"Ovi kursevi nude bogat program upoznavanja sa veštinama kineske kulture, kao što su kineska kaligrafija, kineska kultura ispijanja čaja, kineska medicina, kineska hrana i druge", navodi se.
Dobro došli u Konfučijev institut u Republici Srpskoj
U međuvremenu je takođe lansiran i sajt Univerziteta na kineskom jeziku uz podršku Konfucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu.
Konfucijev Institut u Beogradu deluje u okviru Filološkog fakulteta. Na sajtu tog instituta je navedeno da je zvanično otvoren u avgustu 2006. godine.
Od decembra 2009. godine, dodaje se, kineski partner je Univerzitet za medije i komunikacije NR Kine.
"Cilj rada Instituta Konfucije u Beogradu je promovisanje kineske kulture i jezika; što bolje upoznavanje naroda Srbije sa Kinom; povezivanje svih pojedinaca i institucija u Srbiji koje se na bilo koji način bave kineskim jezikom i kulturom; pravljenje referentne baze svih materijala o kineskoj kulturi i jeziku dostupnih u Srbiji, kao i druge aktivnosti kulturne i obrazovne saradnje Srbije i Kine", objašnjava se na sajtu Instituta.
Kako se dodaje, pri Institutu Konfucije u Beogradu otvoren je i Klub ljubitelja kineske kulture, koji nudi mogućnost iznajmljivanja materijala o kineskoj kulturi i jeziku.
U jednoj od poslednjih aktivnosti navedenih na sajtu, iz februara 2021, navodi se onlajn predavanje "Kina – od opljačkanog carstva do globalne supersile". Događaj je, kako se navodi, realizovan u organizacaciji Instituta Konfucije u Beogradu i Biblioteke grada Beograda.
Institut Konfucije za SAD propagandna misija
Sjedinjene Američke Države su u avgustu 2020. godine proglasile Institut Konfucije kao stranu propagandnu misiju.
U izjavi kojom je najavio taj potez, tadašnji američki državni sekretar Mike Pompeo nazvao je Konfucijev institut „entitetom koji unapređuje globalnu propagandu i kampanju zloupotrebe Pekinga u američkim učionicama i kampusima", preneo je BBC.
Kako se navodi, Pompeo je tada poručio i da Sjedinjene Države žele da studentima u američkim kampusima omoguće pristup kineskom jeziku i kulturnim ponudama bez manipulacije kineske Komunističke partije i njenih opunomoćenika.
Od 'zlatne ere' do zahlađenja odnosa Kine i Velike Britanije
Ova odluka nema nikakvog uticaja na Srbiju, čiji zvaničnici govore pohvalno o saradnji Beograda i Pekinga.
Profesorka Dragana Mitrović, koja rukovodi Centrom za studije Azije i Dalekog istoka, kaže da je u nekim zapadnim državama čak naloženo zatvaranje Konfucije instituta jer su proglašeni za agente kineske vlade i optuženi za niz aktivnosti, uključujući i propagandu, vrbovanje, kontrolu kineskih studenata u toj zemlji.
„Čini mi se da je kod nas drugačija situacija, naravno da je deo i ove saradnje motivisan jačanjem kineskog kulturnog uticaja i kroz učenje kineskog jezika, upoznavanja sa kineskom kulturom, približavanja te kulture lokalnom stanovništvu“, kaže Mitrović.
Ona navodi da to treba još više da učvrsti i poveća pozitivno gledanje na Kinu, podsećajući da su pozitivni utisci o Kini kada se ispituje javno mnjenje u Srbiji, dok u drugim zemljama javno mnjenje ne gleda pozitivno na Kinu, pa onda tamo imaju drugačije zadatke.
„Ovde je jačanje kineskog kulturnog uticaja sastavni deo ove saradnje, odnosno ciljeva koje kineska država ima“, ocenjuje Mitrović.
Dodaje da jačanje kulturnog uticaja uvek čini zemlju donekle prijemčivom i za ideje i vrednosti koje dolaze kao deo te kulture. Ali napominje da, se s obzirom da je kineska kultura veoma drugačija od one u Srbiji koja pripada zapadnoj, političke ideje samo delimično provlače kroz kulturni uticaj.
„A više kroz javne nastupe i javnu diplomatiju bilo naših ili kineskih političara, kroz slogane, konkretne politike, ideje koje se plasiraju, tumačenja, odnosno ono što se obično naziva kineskim narativom", objašnjava Mitrović.
Kina umesto zemalja regiona i Jugoistočne Evrope
Kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić smatra da je svaka vrsta proširivanja saradnje univerzitetskih centara u svetu važna. Međutim, naglašava da se ovde postavlja pitanje zbog čega je ta saradnja „disbalansirana“.
„Bilo bi potpuno logično da smo mi upućeni na saradnju sa, recimo, univerzitetima iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, pa iz Slovačke, Mađarske, Rumunije“, navela je za RSE Bosnić Đurić.
Ona kaže da se ima osećaj da „disbalans u polju akademske saradnje prati i disbalans koji se odnosi na sve druge oblasti“.
Saradnja kineskih kompanija sa univerzitetima
Sa univerzitetima u Srbiji saradnju takođe ostvaruju i kineske kompanije.
Tako su u februaru 2020. godine, u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, Sporazum o saradnji i osnivanju zajedničke laboratorije potpisali predstavnici lokalnog univerziteta i kineske kompanije Dahua Technology, koja se, kako se navodi na zvaničnoj Facebook stranici te kompanije, bavi "naprednim rešenjima za video nadzor".
Na sajtu kragujevačkog Univerziteta navedeno je da su predstavnici kineske kompanije ukazali na "plan saradnje sa Univerzitetom u Kragujevcu iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija".
"U skladu sa Sporazumom, Kompanija će donirati odgovarajuću opremu za izgradnju laboratorije, obezbediti stručnjake koji će obučavati studente, dok će za najbolje studente biti omogućeno stažiranje u Kompaniji", stoji na sajtu univerziteta.
U martu 2020. godine, kineska kompanija Linglong koja gradi fabriku guma u Zrenjaninu u Vojvodini, ponudila je stipendije za studente druge, treće, četvrte godine i master studija Fakulteta tehničkih nauka, objavljeno je na sajtu tog fakulteta sa sedištem u Novom Sadu.
Kako se objašnjava, kandidate je birala kompanija, a odabrani kandidati potpisuju sa Linglongom ugovor koji podrazumeva najmanje tri godine rada u kompaniji sa zagarantovanom najnižom platom od oko 680 evra neto.
U oktobru 2019. godine delegacija kineske kompanije "NetDragon" boravila je u Novom Sadu povodom uspostavljanja saradnje sa Nacionalnim centrom za veštačku inteligenciju, robotiku i obrazovne tehnologije.
Centar je osnovan pri Fakultetu tehničkih nauka. Kako je preneo portal 021, predsednik kompanije "NetDragon" Liu Dejian ocenio je tom prilikom da je važno da ta firma bude prisutna u Novom Sadu i da učestvuje u razvoju mladih robotičara.
On je tada poručio i da je veštačka inteligencija postala deo svakodnevnog života i da se planira da Centar bude oslonac kineskoj gaming kompaniji.
Uticaj Kine u obrazovanju na globalnom nivou
Tena Prelec, naučna istraživačica na Univerzitetu Oksford (University of Oxford), kaže za RSE da što se tiče uticaja na akademsku sferu na globalnom nivou, Kina investira sve više novca u to.
„Želja Kine je da bude prisutna u tome kako je prikazana u višem obrazovanju na globalnom nivou i mislim da je bilo pitanje vremena jačeg prisustva u akademskoj sferi u Srbiji, to nije ništa iznenađujuće“, ocenjuje Prelec.
Međutim, dodaje ona, „da li je zabrinjavajuće“.
„Tu jesu problemi akademske slobode što se tiče toga ako dobijate finansije iz Kine. Teško je reći da je Kina promenila način govora o sebi na tom univerzitetu jer je dala toliko para, ali činjenica ostaje ako ste vezani uz nekog donatora da ćete onda dobro promisliti šta ćete o njemu napisati i kako ćete prezentovati neke teme“, navodi Prelec.
Ona objašnjava i da se prisustvo kineskog investiranja u obrazovanje na globalnom nivou, a posebno u zapadnim zemljama, ne može posmatrati samo kao kineska politika već i u kontekstu toga što se sve više i više sprovodi marketizacija i neoliberalizacija univerziteta na Zapadu.
Tako napominje da su se u Velikoj Britaniji u toku deset godina privatne donacije utrostručile dok su se javni fondovi za obrazovanje jako snizili.
Osim Srbije koja je za Kinu očito najvažnija zemlja u regionu, Peking ulazi u polje visokog obrazovanja i u Mađarskoj gde je krajem aprila potpisan strateški sporazum sa Univerzitetom Fudan prema kojem bi kampus u Budimpešti trebalo da bude otvoren do 2024. godine.
Time bi taj kampus bio prvi kineski univerzitet u Evropskoj uniji (EU) i prva inostrana ispostava prestižne visokoškolske institucije sa sedištem u Šangaju, za koji vlada kaže da će u Mađarskoj podići standarde visokog obrazovanja.
Međutim, usled sve veće zabrinutosti zbog nedostatka transparentnosti u vezi s projektom, kao i otkrića da mađarska vlada planira da uzme ogroman kineski zajam pod nepoznatim uslovima za izgradnju kampusa, projekat je predmet kritika kako lokalnih vlasti u Budimpešti, tako i nezavisnih medija.