Umro astronaut Majkl Kolins, član misije Apolo 11
Američki astronaut Majkl Kolins (Michael Collins), član misije Apolo 11, prvog leta sa posadom na Mesec, umro je u sredu od raka u 91. godini, saopštila je njegova porodica.
Kao pilot komandnog modula on je ostao u orbiti dok su njegove kolege iz misije Nil Armstrong i Edvin Oldrin postali prvi ljudi koji su kročili na Mesec.
Članovi porodice naveli su da žele da se sećaju njegovog živog duha, osećanja odgovornosti, i "njegovog mudrog pogleda stečenog dok se okretao ka Zemlji iz svemira i dok je gledao mirne vode sa svog ribarskog čamca".
NASA je saopštila da je "nacija danas izgubila pravog pionira i doživotnog zagovornika istraživanja astronauta Majkla Kolinsa". Dodaje se da gu kao pilota komandnog modula Apollo 11 neki nazivali "najusamljenijim čovekom u istoriji".
"Dok su njegove kolege prvi put hodale po Mesecu, pomogao je našoj naciji da ostvari prekretnicu. Takođe se istakao u programu Blizanci i kao pilot vazduhoplovstva," navodi NASA dodajući da je bio neumorni promoter svemira.
"Istraživanje nije izbor, zaista, to je imperative," govorio je Kolins.
"Ono što bi vredelo zabeležiti jeste kakvu smo civilizaciju stvorili mi Zemljani i da li ćemo se odvažiti u druge delove galaksije,"
I pored starosti Majkl Kolins je poslednjih godina ostao među najaktivnijim veteranima Apola, i najpoetičnijim kada je govorio o svojim sećanjima na let na Mesec.
Rođen je 31. oktobra 1930 u Rimu, gde mu je otac radio kao diplomata. Majkl Kolins je bio probni pilot američke vojske, a tokom 1960-ih nakupio je veliki broj sati provedenih u svemiru posebno u misijama Džemini (Gemini).
Jedini član posade Apola 11 koji nije hodao po Mesecu, rekao je da zbog toga nikada nije osećao gorčinu.
Kao Oldrin i Armstrong, i Kolins je ubrzo posle trijumfalnog povratka na Zemlju napustio NASA i izgradio uspešnu karijeru u državnoj službi.
Imenovan je za državnog sekretara za javna pitanja za vreme predsednika Ričarda Niksona, a kasnije je rukovodio izgradnjom muzeja vazduhoplovstva u Vašingtonu i bio predsednik te ustanove od 1971. do 1978.
Posle toga je radio kao konsultant, a napisao je i memoare i nekoliko knjiga o svojim iskustvima u misiji Apolo i o američkom svemirskom programu.