Američki stručnjak za vakcine: Korist daleko veća od mogućeg rizika

Obimna ispitivanja vakcine, koju su zajedno razvile farmaceutske kuće iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Fajzer (Pfizer) i Nemačke (BioNTech) na desetinama hiljada ljudi, pokazala su da korist od vakcine premašuje mogući rizik, navodi Pol Ofit (Paul Offit), direktor Centra za edukaciju o vakcinama, ujedno član grupe stručnjaka američke Uprave za hranu i lekove koja je dala zeleno svetlo za upotrebu Pfizer/BioNtech vakcine.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ofit odgovara na pitanja o mogućim nuspojavama i pojašnjava koliko će nakon primljene vakcine trajati imunitet u odnosu na podatke koji su do sada prikupljeni tokom istraživanja.

RSE: Doktore Ofit, prvi Amerikanci počeli su ove nedelje da primaju vakcinu protiv korona virusa. Vi ste član grupe stručnjaka američke Uprave za hranu i lekove koja je preporučila upotrebu ove vakcine. Zašto ste je preporučili?

Ofit: Zato što su podaci bili pretežno pozitivni. Fajzerova (Pfizer) vakcina se pokazala 95 odsto uspešnom u sprečavanju bolesti, pokazala se oko 95 odsto uspešnom u sprečavanju ozbiljne bolesti, takođe pokazala se uspešnom oko 95 odsto u sprečavanju ozbiljnog obolevanja, uključujući ozbiljno obolevanje ljudi starijih od 65 godina.

Tokom testiranja na desetinama hiljada ljudi nije prouzrokovala nijednu očiglednu ozbiljnu nuspojavu ili neke za koje biste mogli reći da su relativno neuobičajene. Mislio sam da imamo dovoljno podataka da krenemo dalje. Kada donesete odluku da krenete dalje, to nije zbog toga što znate sve o vakcini, već zato što znate dovoljno da biste rekli da korist (od vakcine) premašuje teoretski rizik.

Šta sa reakcijama na primljenu vakcinu?

RSE: Britanski zdravstveni zvaničnici naveli su da bi ljudi sa ozbiljnim alergijskim reakcijama trebalo da izbegnu vakcinu. U kojoj meri treba da budemo zabrinuti?

Ofit: To nije ono što mi govorimo ovde u SAD. Ono što govorimo jeste da ako ste imali ozbiljnu alergijsku reakciju na proizvod koji se ubrizgava, nešto što ste primili intramuskularno ili potkožno, onda ne bi trebalo da primite vakcinu. Međutim, ako ste imali ozbiljnu alergijsku reakciju, primera radi, na jaja ili kikiriki, možete primiti vakcinu, samo je potrebno sačekati oko 30 minuta kako biste se uverili da nemate alergijsku reakciju.

A ukoliko nikada niste imali alergijsku reakciju na bilo koju drugu vakcinu, trebalo bi da sačekate oko 15 minuta, što je nešto što uvek preporučujemo. Otprilike jedan od milion ljudi koji prime vakcinu imaće ozbiljnu alergijsku reakciju, tako da uvek preporučujemo ljudima da ljudi sačekaju 15 minuta. Jedina razlika jeste to ako ste imali ozbiljnu alergijsku reakciju u prošlosti i to ne na proizvod koji se ubrizgava, da sačekate 30 minuta.

RSE: Šta je sa kratkoročnim nuspojavama?

Ofit: Vakcina indukuje snažan imuni odgovor i deo tog imunog odgovora uključuje simptome poput groznice, jeze, glavobolje, bola u mišićima i zglobovima. Ljudi bi trebalo da budu svesni toga i može biti sasvim dovoljno da pojedinac propusti dan na poslu, tako da to treba uzeti u obzir, naročito pošto imunizujemo naše zdravstvene radnike. Ali, ljudi bi to trebalo da znaju, da vakcina ima ono što zovemo nuspojave, ali to je zapravo samo deo vašeg imunog odgovora, to vaš imuni odgovor reaguje na vakcinu i to je velika stvar jer to znači da razvijate snažan imunitet.

RSE: Možemo li reći da su te nuspojave slične onima kod drugih vakcina?

Ofit: Nešto su ozbiljnije nego kod drugih vakcina, sa izuzetkom vakcine protiv zoster herpesa. Ta vakcina, koja se naziva i ’šingriks’ (Shingrix) izaziva simptome slične ovima i mislim da ljudi treba da budu svesni toga, ali dobra vest je da simptomi traju samo dan ili dva i zatim nestaju, a ono što vam ostaje jeste značajan imunitet protiv virusa koji može naneti veliku štetu.

Rizične kategorije i imunitet

RSE: Ko ne bi trebalo da primi vakcinu?

Ofit: Ljudi čiji imunitet je ozbiljno kompromitovan ne bi trebalo da prime vakcine, ali čak i ako ste trudni, možete dobiti ovu vakcinu, ili ako dojite, možete primiti ovu vakcinu. Trenutno je jedina jasna kontraindikacija jeste kod ljudi čiji je imunitet kompromitovan.

RSE: Koliko će trajati imunitet nakon vakcinacije?

Ofit: Ne znamo koliko traje imunitet. Znamo iz ispitivanja da imunitet nakon davanja prve doze traje najmanje tri meseca, ali takođe znamo da ova vakcina indukuje veoma dobar memorijski odgovor, takozvane memorijske B-ćelije i T-ćelije. To znači da je vrlo verovatno da će trajati, ja bih rekao – godinu dana, dve ili tri, verovatno ne tokom decenija, ali mislim da je verovatno da će imunitet trajati godinama.

RSE: Ako ste već imali COVID-19 da li bi trebalo da primite vakcinu?

Ofit: Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD jasno je to stavio do znanja – da, ipak se možete vakcinisati, čak i ako ste nedavno bili inficirani, sve dok ste se oporavili, možete primiti vakcinu. Jer, u najgorem slučaju, vakcina će samo unaprediti vaš imuni odgovor.

Blog o pandemiji COVID-a 19

Mapa širenja korona virusa

Preporuke za život u vrijeme pandemije

RSE: Jednom kada primite vakcinu, da li se može ipak možete razboleti ili širiti virus?

Ofit: Pre svega, nijedna vakcina nije sto posto efikasna. Tako da čak i sa vakcinom koja je 95 odsto efikasna, što znači da jedna osoba na svakih dvadeset koji prime vakcinu i dalje se mogu razboleti. Drugo pitanje je da li iako vakcina sprečava bolest, da li sprečava infekciju, drugim rečima da li možete imati asimptomatsku infekciju, dakle bez simptoma a da i dalje budete zarazni i da širite virus. Nemamo još odgovor na to pitanje. Verujem da ćemo ga imati početkom naredne godine. Ali, u međuvremenu, čak iako ste primili vakcinu, jer ne znamo da li i dalje možete biti zarazni sa asimptomatskom infekcijom, i dalje bi trebalo da nosite masku i održavate fizičku distancu.

Vraćanje 'u normalnu' tek novembra 2021

RSE: Obično razvijanje vakcine traje deceniju ili duže. Pfizer/BioNTech vakcina je razvijena za manje od godinu dana. Da li postoji nešto zbog čega ste zabrinuti?

Ofit: Mislim da dokle god radite obimno ispitivanje u okviru Faze 3 – veliko potencijalno ispitivanje za kontrolu placeba – to je dokaz. I mislim da je to u ovom slučaju dokaz. Razlika između ovog ispitivanja i normalne, hajde da kažemo – pedijatrijske vakcine, nije obim. Ispitivanja pedijatrijskih vakcina su takođe sprovedena na 30.000, 40.000, 50.000 ljudi, dakle to nije razlika. Razlika je u trajanju praćenja. Znamo samo da je ova vakcina efikasna samo par meseci, obično bismo znali da je vakcina nekoliko godina pre nego što se stave na tržište, ali svakako ne mislim da je to veliki skok uzimajući u obzir da znamo da indukujemo odličan memorijski odgovor, mislim da ćemo duže imati imunitet.

I takođe znate da najmanje dva meseca nakon druge doze kod desetina hiljada ljudi nemate nijedan problem sa ozbiljnim nuspojavama. Većina ozbiljnih nuspojava koji se javljaju kod vakcina, javljaju se šest nedelja nakon primljene doze, tako da opet kažem može se reći u ovom trenutku da nemate relativno neuobičajene ozbiljne nuspojave, što ne znači da nemate retke ozbiljne nuspojave – dvadeset hiljada ljudi na dvadeset miliona. Kada dođemo do dvadeset miliona ljudi, videćemo. Ali, doći ćemo do toga u narednih nekoliko meseci.

RSE: Šta kažete ljudima koji kažu da ne žele da prime vakcinu iz različitih razloga?

Ofit: Izbor da ne primite vakcinu nije izbor bez rizika. To je izbor koji sobom donosi različite rizike. U ovom trenutku, barem u našoj zemlji, SARS-CoV-2 je van kontrole. Jedini pravi način da ga zaustavimo jeste uz higijenske mere i vakcine tako da mislim u odnosu na informacije kojima trenutno raspolažete vredno je primanja. Ja ne mogu da dočekam da primim vakcinu. Ne mogu da dočekam da dođem na red u bolnici u kojoj radim da primim vakcinu.

RSE: Kao što ste naveli i kao što su govorili naučnici još na početku pandemije, vakcina je neophodna kako bi se kriza izazvana korona virusom stavila pod kontrolu. Koliko ste optimistični sada kada je počela vakcinacija u nekim delovima sveta?

Ofit: U jednoj državi ste snažni onoliko koliko su snažne druge, slabije države. Mislim da nam nisu potrebne dodatne informacije kako bi nas naučile da ono što se desi u jednoj zemlji može imati uticaja na sve zemlje. Moći ćemo da eliminišemo ovaj virus kada budemo mogli da ga eliminišemo u celom svetu. Mislim da je odgovornost na državama poput naše, koje su tehnološki i ekonomski naprednije, za sve države na svetu da se pobrinemo da vakcine stignu tamo.

RSE: Svi se pitaju kada ćemo se vratiti u normalu? Dakle, šta je vaše predviđanje?

Ofit: Verovatno ne bi trebalo da pravimo predviđanja u vezi sa ovim virusom, jer je toliko nepredvidiv, ali ja zaista mislim da ćemo do narednog Dana zahvalnosti, dakle do narednog novembra u SAD nakon dugog puta početi da se vraćamo u normalu.

* Priredila: Mila Đurđević