Ukinuta presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Apelacioni sud u Beogradu ukinio je prvostepenu presudu za ubistvo novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem NN lica u taj slučaj.
Apelacioni sud je istovremeno naložio da se optuženima ponovi suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu proglasilo je 2019. godine četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) krivim za ubistvo Ćuruvije 1999. godine u Beogradu, a sud je utvrdio da je neposredni izvršilac NN lice.
Na 30 godina osuđen je nekadašnji šef DB Radomir Marković za podstrekivanje na teško ubistvo. Nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić takođe je osuđen na 30 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Na sajtu Apelacionog suda objavljeno je da se ova presuda ukida "zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukazivanjem da je prvostepeni sud izrekom presude povredio objektivni i subjektivni identitet optužnice i prekoračio optužbu".
Time je, kako se dalje navodi, "učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka, budući da je izreka presude nerazumljiva, razlozi presude protivrečni izreci, u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja".
Dodaje se i da su "dati razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude".
"Uvođenjem NN lica u izreku presude, koje je, prema utvrđenju prvostepenog suda, učestvovalo u radnji izvršenja krivičnog dela zajedno sa okrivljenima i to kao neposredni izvršilac i dodavanjem novih radnji okrivljenima Radonjiću, Kuraku i Romiću, prvostepeni sud je, kada je reč o načinu izvršenja krivičnog dela, značajno izmenio činjenično stanje koje je po sopstvenoj oceni utvrdio, u odnosu na činjenično stanje opisano u optužnici", navodi se na sajtu Apelacionog suda.
Dodaje se da se u "žalbenoj presudi ne navodi nijedan dokaz na osnovu kog bi prvostepeni sud utvrdio sa nesumnjivom izvesnošću prisustvo još jednog lica na licu mesta i to neposrednog izvršioca, niti na osnovu kojih dokaza je utvrdio da je NN lice postiglo dogovor o lišenju života oštećenog".
Apelacioni sud dodaje da u presudi i njenom obrazloženju sud "nije uopšte naveo na koji način su Kurak i Romić omogućili NN licu da izvrši ovo krivično delo, što njihove radnje, čini nejasnim i nerazumljivim".
"Iz izreke prvostepene presude se ne vidi i ostaje nejasno gde su se, u momentu izvršenja krivičnog dela nad oštećenima, nalazili Romić i Kurak, da li su bili zajedno ili su bili razdovojeni, dalje nejasno je na koji način i kojom svojom radnjom su omogućili NN licu izvršenje krivičnog dela i time kao saizvršioci učestvovali u izvršenju ovog krivičnog dela", navodi se.
Punomoćnik porodice Slavka Ćuruvije Slobodan Ružić rekao je da je očekivao da će Apelacioni sud potvrditi prvostepenu osuđujuću presudu, ali da se nada da će veće Specijanog suda otkloniti nedostatke i ponovo doneti osuđujuću presudu.
"Očekujem da ponovljeni postupak neće dugo trajato i očekujem da će opet biti doneta osuđujuća presuda", rekao je Ružić za agenciju Beta.
On je rekao da je glavni problem ovog postupka vreme koje je prošlo od ubistava, a da se to sada i dalje prolonigira.
Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica prvostepeno osuđenih Milana Radonjića i Ratka Romića rekla je da je Apelacioni sud prihvatio sve "žalbene navode odbrane". "Ništa tu ne bih dodala", rekla je Dobričanin Nikodinović za Betu.
Branka Prpa: Ne čudi me
Branka Prpa, partnerka Slavka Ćuruvije koja je bila sa njim kada je ubijen, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ovaj epilog sudskog procesa ne čudi.
"Od samog početka sam bila izrazito sumnjičava prema celom tom konceptu. Cela priča je zapravo bila jedan konstrukt i kad je donesena presuda, bila sam zapanjena da je neko konačno osudio Milana Radonjića, šefa beogradske službe DB-a. Međutim, epilog je naravno drugačiji i oni su ponovo svi slobodni ljudi", rekla je Prpa.
Ona dodala da ovaj slučaj može da dođe do kraja onda kada u političkom vrhu "budu ljudi koji nemaju nikakve repove u državi i političkoj praksi Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije i koji će graditi pravnu državu".
"Da bi taj slučaj konačno došao do svog kraja, sigurno sudski proces ne može da inicira onaj koji je bio najveći progonitelj Slavka Ćuruvije kao ministar informisanja u Miloševićevoj Srbiji", rekla je Prpa.
Ministar informisanja od 1998. godine bio je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za vreme tog mandata potpisao je Zakon o informisanju, koji je ostao zapamćen po tome što je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom vlasti Slobodana Miloševića.
Kazne su se morale platiti u roku od 24 sata, u protivnom bi njihova imovina bila zaplenjena. Usled toga je došlo do gašenja redakcija Čuruvijinog "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", a mnogi drugi nezavisni mediji su bili kažnjavani.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon donošenja prvostepene presude za ubistvo Ćuruvije u aprilu 2019. da ona predstavlja poruku da "niko nema pravo da ubija bilo koga, na bilo koji način i iz bilo kojeg razloga, pa makar neko smatrao i da je to državni razlog".
On je dodao da je ponosan što u vreme kada je on bio predsednik i premijer ništa nije stavljano pod tepih već je taj postupak vođen i doveden do presude.
Veran Matić: Razočarani smo
"Razočarani smo činjenicom da Apelaciono veće nije otvorilo pretres po onim pitanjima koja smatra spornim i, tek nakon razmatranja dokaza, donelo presudu", naveo je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On je naveo da će Komisija za istraživanje ubistava novinara nadzirati proces "kako bi mogli da izvestimo o svakoj mogućoj opstrukciji, kojih je bilo puno u istrazi, a potom i za vreme samog prvostepenog procesa".
Izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović rekla je za RSE da su očekivali da sud potvrdi presudu i da se konačno stavi tačka na ovaj slučaj, počinioci nađu u zatvoru.
"Zaista smo očekivali da će sud uzeti u obzir i širu sliku i kontekst u kome se desilo i samo ubistvo, a i nakon ubistva sve te godine u kojima smo čekali da suđenje uopšte počne, pa nakon toga četvorogodišnje suđenje i sad na kraju proces apelacije", rekla je Stevanović.
Ona je dodala da je prvostepena presuda za ubistvo Ćuruvije bila je "jedini pohvalni element u izveštaju Evropske unije o Srbiji i u svim drugim međunarodnim dokumentima koji se bave slobodom medija".
"Čini mi se da bi nas vraćanje cele stvari na početak i višegodišnja agonija, uz opstrukcije advokata kakve smo imali prilike da vidimo u prvom krugu odvelo u jednu situaciju koja ne šalje dobru poruku nikome", navela je ona.
Slavko Ćuruvija, novinar, osnivač i izdavač listova "Nedeljni telegraf", "Dnevni telegraf" i "Evropljanin", ubijen je 11. aprila 1999. godine u Beogradu ispred ulaza u svoj stan, tokom NATO bombardovanja Srbije, nakon sukoba sa vlašću Slobodana Miloševića zbog neslaganja oko izveštavanja o ratu na Kosovu.
Neposredno pre ubistva Ćuruviju je neprestano pratilo 27 pripadnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB).
Presuda je doneta 5. aprila 2019. godine, četiri godine od početka suđenja i 20 godina od ubistva Ćuruvije.