Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije?
To je pretposlednja stavka sporazuma koji su u Beloj kući, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), potpisali premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Objavljujemo tekst sporazuma, dobijen iz krugova kosovske delegacije u Vašingtonu i na kome je potpis premijera Hotija.
Ekonomska normalizacija
Prva stavka u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji odnosi se na autoput Beograd- Priština.
„Obe strane se obavezuju da će primeniti sporazum o autoputu, koji je potpisan 14. februara 2020. godine“, stoji u sporazumu.
Druga stavka je primena sporazuma o železnici između Beograda i Prištine i izrada zajedničke studije o izvodljivosti za projekat izgradnje železničke infrastrukture do luke na Jadranskom moru.
Zatim, navodi se da će Srbija i Kosovo zajednički raditi sa američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EXIM-om (bankom prim.RSE) kako bi se sprovelo u delo više memoranduma – o izgradnji „autoputa mira“ i železničkih trasa Priština-Merdare i Niš- Priština.
O malim i srednjim preduzećima
Zajednički rad sa ovim američkim institucijama predviđa i obezbeđivanje finansijskih zajmova za mala i srednja preduzeća i druge bilateralne projekte.
Takođe, sporazum predviđa prisustvo Međunarodne korporacije za finansijski razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) u Beogradu.
U sporazumu piše i da će obe strane „otvoriti i staviti u funkciju zajednički prelaz Merdare“.
Sporazum navodi i da će se obe strane pridružiti „Mini Šengen“ zoni. Reč je o zajedničkoj inicijativi Sribije, Albanije i Severne Makedonije iz 2019. godine o slobodnom protoku roba, kapitala i ljudi. Takođe, obe strane su se obavezale na uzajamno priznanje diploma i profesionalnih sertifikata.
Pitanje Gazivoda
Takođe, tačka sporazuma odnosi se i na jezero Gazivode, na severu Kosova.
„Obe strane su se složile da će raditi sa američkom Agencijom za energiju i drugim telima Vlade Sjedinjenih Država na izradi studije, u cilju podele jezera Gazivode/Ujmani kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje vodom i energijom“, piše u sporazumu.
Obe strane se obavezuju i na diverzifikaciju snabdevanja energijom.
O 5G mreži
Posebna stavka sporazuma odnosi se i na izgradnju infrastrukture za 5G internet mrežu.
„Obe strane će zabraniti upotrebu 5G mreže u okviru svoje mrežne infrastrukture, koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca“, ističe se u sporazumu i dodaje da se obe strane obavezuju da će blogovremeno ukloniti takvu opremu i učiniti druge potrebne korake tamo gde je ona već prisutna.
„Obe strane će povećati proveru avionskih putnika, međusobnu razmenu informacija u okviru šire saradnje sa Sjedinjenim Državama na Balkanu, i posvetiti se unapređenju tehnologije da bi se sprečile nedozvoljene aktivnosti, primenom skrinig i informacionih sistema, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP“, navodi se dalje.
Religijske slobode
Zatim se u sporazumu govori o religijskim slobodama:
„Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva, takođe i nastavak restitucije imovine žrtava holokausta koje nemaju naslednike i neupitno jevrejske imovine.“
O nestalima
Sledeća stavka posvećena je nestalima:
„Obe strane se obavezuju da će ubrzati napore na pronalaženju i identifikaciji ostataka nestalih lica. Obe strane su posvećene identifikaciji i postizanju dugoročnih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica. Obe strane su posvećene ostvarivanju kontakata adekvatnih vladinih ministra i postizanju koordinacije između Beograda i Prištine, što će dalje obezbediti redovnu proveru broja rešenih i nerešenih slučajeva“, piše u sporazumu.
LGBT prava
Dalje će navodi da će obe strane raditi na tome da 69 država koje su kriminalizovale homoseksualnost, istu dekriminalizuju.
O Hezbolahu
„Obe strane se obavezuju da označe Hezbolah u njegovoj celini kao terorističku organizaciju, te da u poptunosti primene mere ograničenja Hezbolahovih operacija i finansijskih aktivnosti unutar njihovih nadležnosti“, jedna je od poslednjih tački sporazuma.
Godina moratorijuma
Pretposlednja se odnosi na članstvo u međunarodnim organizacijama:
„Kosovo (Priština) se složilo da primeni jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) se složio o jednogodišnjem moratorijumu na kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti, i da se uzdrži od formalnog ili neformalnog traženja od bilo koje države ili međunarodne organizacije da ne prizna Kosovo (Priština) kao nezavisnu državu. Obe strane su se složile da će dogovor realizovati odmah.“
Kosovo i Izrael
Kosovo (Priština) i Izrael su se usaglasili na uzajamno priznanje, stoji na kraju sporazuma potpisanog u Beloj kući.
Srbija i Kosovo potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa