Niške vaspitačice u antifašističkoj akciji
“U gradu Nišu imamo nacističke grafite, a gotovo na svakom koraku srećemo grafite govora mržnje. To je deo uličnog miljea ovog grada”, kaže za Radio Slobodna Evroapa (RSE) Srđan Nonić, aktivista Niške inicijative, opozicione grupe u Skupštini Grada.
Niška inicijativa je neprofitna organizacija koja od 2016. godine, kada su ušli u Skupštinu u ovom gradu 250 kilometara južno od Beograda, nizom akcija ukazuje na lokalne probleme, od komunalnih, borbe za javne prostore do ekstremizma na niškim ulicama.
Nonić kaže da on, kao građanin, ima malo mogućnosti da promeni bilo šta kada je reč o ekstremizmu u Nišu.
„Zato što je većina ‘poluga’ u rukama vlasti”, navodi on.
Kao najveći problem Nonić ističe činjenicu da je društvo u Srbiji, kako je rekao, desno orijentisano sa elementima nasilničkog ponašanja na svakom koraku.
“To što imamo nacizam ili elemente nacizma to je samo sledeći korak tog stanja- pitanje gde će da se prelije, a obično se prelije na takvim glupostima”, dodaje on.
Nonić je bio među prvima koji je reagovao 27. juna prošle godine, kada je 23-godišnji Uroš Janjić izboden nožem u Nišu jer je nosio majicu sa natpisom "Antifašista".
Nakon napada je organizovao dve antifašističke šetnje u tom gradu, a na jednoj od njih se pojavila grupa mladića koji su uz nacističko salutiranje rukom uvis uzvikivali parole: „Živeo Nedić" (Milan Nedić, premijer Vlade Srbije u vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu), "Živeo Ljotić" (Dimitrije Ljotić, saradnik Nemaca koji je imao svoje oružane grupacije po uzoru na Hitlerovu partijsku vojsku), "Srbija Srbima"….
Policija nije intervenisala, a grupa fašista je neometano poslala svoje poruke mržnje stojeći ispred zida na kome su bili iscrtani kukasti krstovi.
Godinu dana kasnije, kako je preneo regionalni portal Južne vesti, slučaj napada na Uroša Janjića čeka novo veštačenje.
Da se ništa nije promenilo u smislu reakcije zvaničnih institucija u međuvremenu, pokazao je i slučaj vrtića Slavuj u Nišu.
'Uzeli smo stvar u svoje ruke'
Vaspitači su, zajedno sa decom 11. avgusta prefarbali kukaste krstove, oznake nacističkih SS jedinica i druge grafite na zidovima vrtića.
"Mi smo i ranije nadležnim službama prijavljivali ovakve pojave, ali ovoga puta nismo hteli da čekamo njihovu reakciju, pa smo uzeli stvar u svoje ruke", kazala je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Svetlana Mitić, direktorka Predškolske ustanove "Pčelica" u Nišu.
Umesto ružnih natpisa i žvrljotina na zidovima se od 11. avgusta nalaze crteži cveća, leptira, bubamara, pčela i trave, a Mitić je objasnila da su vaspitači u akciji krečenja zidova videli mogućnost da na kreativan način sa decom svoje okruženje učine boljim i primerenijim uzrastu predškolaca.
Policiji prijavljena tri nacistička grafita u ovoj godini u Nišu
Prema podacima Policijske uprave u Nišu, za prvih sedam meseci ove godine toj instituciji su prijavljena tri slučaja da su na objektima u gradu iscrtani nacistički simboli.
U pisanoj izjavi za RSE se kaže da je policija po svakoj prijavi izlazila na lice mesta i obavestila nadležno tužilaštvo, po čijem nalogu preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti.
Policija je takođe pozvala građane da ukoliko uoče ovakve grafite, to prijave na telefon 192 ili da to učine lično u službenim prostorijama.
Policija ističe da uklanjanje grafita nije u njenoj nadležnosti.
Grad Niš odnosno, JKP Medijana koje brine o higijeni grada, nabavilo je mašinu za uklanjanje grafita, koja je u grad stigla neposredno pred početak epidemije.
Za sada, mašina je počela da radi na zidinama Niške tvrđave i u užem centru grada.
Mašina je koštala milion i 700 hiljada dinara (oko 15 hiljada evra).
Istorijat incidenata u Nišu
Nepoznata osoba nacrtala je 2010. godine kukasti krst na postolju spomenika Šabanu Bajramoviću u Nišu, na keju pored reke Nišave. Incident je izazvao oštre rekacije predstavnika civilnog sektora tog grada, kao i porodice pokojnog muzičara, koga su još i zvali "kraljem romske muzike".
Spomenik Bajramoviću otkriven je u avgustu te godine, a u Nišu se nalazi i jedan ulica sa njegovim imenom a tu inicijativu su pratili oštri protesti i nezadovoljstvo dela građana koji su živeli u ulici koja je dobila njegovo ime.
Na koncertu romske grupe Kal u Nišu 2012. godine bačen je suzavac, a u incidentu je lakše povređena jedna osoba. Ovaj incident nikada nije rasvetljen.
Kukasti krstovi u Nišu su bili ispisani i na spomeniku Caru Konstantinu, na zidovima keja na Nišavi, na dečijim vrtićima, u haustorima i fasadama stambenih zgrada.
Nacistička obeležja su se pre nekoliko godina pojavila i na spomeniku “Tri pesnice” na Bubnju. To je spomen obeležje na mestu gde su stradale žrtve fašističkog terora, a gde je streljano preko 10 hiljada zarobljenika iz logora “Crveni krst” u Nišu i iz drugih logora u Srbiji.
Vrlo brzo ovi natpisi su uklanjani, nekada su to radili i sami građani ili aktivisti nevladinih organizacija, ali identitet ljudi koji su ih ispisivali uvek je ostajao nepoznat, pa niko zbog njih nije ni bio kažnjavan.
Ima li reakcija u gradu?
Dragan Đorđević iz nevladine organizacije Odbor za ljudska prava u Nišu za RSE kaže da je evidentno da u gradu postoje grupe koje imaju nacističke porive.
Prema njegovoj oceni, potvrda da je to problem koji je prisutan jesu događaji koji se dešavaju relativno često.
Đorđević takođe upozorava i da se grad ne suočava na adekvatan način sa tim, jer, kako kaže nema debate o uzrocima i razlozima, već ima samo komentarisanja.
“Od iscrtavanja grafita do otvorenog nasilja i uboda nožem je veoma kratak put” kaže Dorđević.
Đorđević navodi niz događaja koji potvrđuju tezu o prisustvu grupa koje promovišu nasilje u gradu.
“Pre par godina grupa nasilnika je prekinula projekciju filma ’Albanke su naše sestre’. Kukasti krstovi su iscrtavani na spomeniku Šabanu Baramoviću. Pre desetak godina u mestu Kamenica pored Niša uhapšena je grupa mladića koji su slavili Hitlerov rođendan...Evidentno je da je u Nišu to prisutno i da se s vremena na vremee manifestuje”.
Ono što jeste najveći problem, ocenjuje on, je odsustvo jasne i glasne reakcije, pre svega nadležnih institucija.
“Neophodna je trenutna reakcija i ono što takođe nedostaje je debata zašto se to dešava. Treba razgovarati o tome koji su uzroci ovakvih dešavanja”, zaključuje Đorđević.
Projekcija filma „Albanke su naše sestre“ koji su snimili novinari Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Balkanske istraživačke mreže sprečeno je u junu 2017. godine, zbog brojnih pretnji grupe desničara. Naime, ispred zgrade Medija centra, gde je projekcija trebalo da bude održana, okupilo se oko 50 desničara koji su vređali organizatore i pevali nacionalističke pesme o Kosovu.
Đorđević: Talas koji je zahvatio čitavu zemlju
Radomir Đorđević, profesor u penziji iz Niša, dugogodišnji istraživač grafita i autor niza knjiga i publikacija na temu grafita i urbanih potkultura, kaže za RSE da se nacistički simboli pojavljuju u gradu ali da ne bi moglo da se kaže da je grad preplavljen njima.”
Prema njegovim rečima, oni se pojavljuju sporadično i nisu karakteristični samo za Niš.
“To je talas koji je zahvatio čitavu zemlju” kaže Đorđević.
Kako reaguje AFA Niš?
Neformalna organizacija Antifa (AfA) u Nišu, čija su obeležja na majici bila povod za incident prošle godine, napominje da se na ulicama tog grada mogu videti i precrtani fašistički grafiti i antifašističke poruke.
U dogovoru te organizacije se navodi da su to „verovatno uradili neki naši simpatizeri i istomišljenici“.
„Istovremeno, okupljamo i organiuzujemo aktiviste koji žele da se suprotstave povampirenju fašizma“, navodi se u odgovoru.
Takođe, kako se objašnjava, pojedine planirane aktivnosti, među kojima su i tribine, morale su biti odložene zbog pandemije, ali organizacija najavljuje da planira u narednim mesecima da nastavi sa radom.
„Za šta nas posebno motiviše interesovanje mladih ljudi Niša“.
Kombat 18 i u Nišu?
Niška inicijativa je u više navrata prijavljivala kukaste krstove i natpise, koji su potom bili uklanjani. Imali su i akcije u kojima su aktivisti uzimali stvar u svoje ruke i čistili zidić na keju.
Srđan Nonić iz Inicijative ukazuje da je najviše što građanin kao pojedinac može da učini jeste da kada vidi nacističke grafite odmah prijavi ili slika i objavi na portalima ili društvenim mrežama.
“Nažalost, iako svako ima telefon sa kamerom i internet, građani se i dalje ne usuđuju da reaguju smatrajući da će to uraditi neko drugi” zaključuje Nonić.
Prema njegovim rečima, potrebno je i osluškivanje pojava u društvu.
„Da analiziramo koliko su povezane sa nacističkim pokretima, ko radi na podgrevanju situacije, ko radi na raspirivanju problema a ko ih rešava“.
Upravo je Nonić nakon incidenta u kojem je napadnut Uroš Janjić ukazao da u Nišu deluje desničarska organizacija Kombat 18 (Combat 18), koja se povezuje i sa promocijom neonacizma.
Ta organizacija zabranjena je u Kanadi i Nemačkoj, a kako je RSE ranije pisao, grafiti sa simbolima te i sličnih organizacija mogu se videti i u Prijedoru u Bosni i Hercegovini.
Kako RSE saznaje, Kombat 18 se u Nišu povezuje sa delovanjem navijačkih grupa, među kojima vlada nejedinstvo, pa se pojedine ograđuju od te organizacije.