Vučić i Dodik otkrili spomen ploču žrtvama ‘Oluje’ u Sremskoj Rači
Spomen ploču na mostu u tom mestu na tromeđi Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, udaljenom nešto više od stotinu kilometara od Beograda preko kog su kolone izbeglica 1995. stizale u Srbiju, otkrili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz redova srpskog naroda Milorad Dodik.
Dva sećanja na 'Oluju': Slavlje pobede i žal za žrtvama
Potpuno suprotno o 'Oluji' i nakon više od dva desetljeća
Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija više nije nema na ubijanje njenog naroda.
“Što se tiče onih koji ćute o najtežim zločinima iz Drugog svetskog rata i o najtežem etničkom ćišćenju posle Drugog svetskog rata kakvo je bila ‘Oluja’ iz 1995. godine, naše je da im kažemo da mi pomirenje želimo. Pomirenje da, ali poniženje nikada”, rekao je Vučić.
On je naveo da Srbija nikada nije od Hrvatske tražila da se prizna “očigledan genocid nad srpskim narodom”, već da se samo pokaže pijetet prema srpskim žrtvama.
“Ali nemojte da nas terate da slavimo sa vama ubijanje Srba i da nam govorite kako su to veliki koraci unapred”, naveo je Vučić.
On je poručio da Srbija, kako je rekao, nikada neće pristati na poniženje.
“Rekao sam da više neće biti ‘Oluja’ protiv srpskog naroda. Neće ih biti i zbog toga što se Srbija i Srpska više nikada neće svađati”, zaključio je Vučić.
Dodik: “Oluja” deo genocidnog plana
Milorad Dodik rekao je da je ovo datum kada se obeležava veliko stradanje Srba.
“Danas, 25. godina od najvećeg etničkog čišćenja u modernoj Evropi kada je sa svojih ognjišta proterano 250.000 Srba, vreme je da kažemo da je ‘Oluja’ za svakoga od nas, za svakog Srbina, deo genocidnog plana o nestanku Srba, istog onog koji je provodila Nezavisna Država Hrvatska”, izjavio je Dodik.
On je naveo da je nakon “Oluje” prostor Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije očišćen od Srba.
“Zato je i sada sa ovog mesta moja molba Krajišnicima, Srbima, ne prodajte zemlju sa koje su vas proterali. Doći će dan kada će generacije vaših potomaka ponovo na vašim imanjima vratiti ugašena ognjišta”, poručio je Dodik.
Oni su položili vence za stradale, nakon čega su održani minut ćutanja i pomen za ubijene u “Oluji” pre 25 godina koji je vodio patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej.
Zbog pandemije korona virusa ovaj Dan sećanja na žrtve “Oluje” 4. avgusta 2020. protekao je bez prisustva građana.
Državno obeležavanje stradanja Srba u akciji "Oluja" zvanično je počelo da se organizuje 2015. godine, kada je odlučeno da 5. avgust bude proglašen Danom žalosti na teritoriji Srbije i Republike Srpske.
FHP: Žrtve da postanu briga društva i institucija Srbije i Hrvatske
U Hrvatskoj se 5. avgusta organizuje centralna državna manifestacija kojom se "Oluja" obeležava kao Dan pobede u Domovinskom ratu, kada su hrvatska vojska i policija povratile kontrolu nad teritorijom do tada samoproglašene Republike Srpske Krajine koju su od 1991. pod kontrolom držale srpske snage.
Podaci hrvatskih nevladinih organizacija govore da je u akciji hrvatske vojske u avgustu 1995. ubijeno više od 600 civila i proterano više od 200.000 građana srpske nacionalnosti.