Istraživanje: Više od 50 posto srednjoškolki u Srbiji izloženo digitalnom nasilju

Više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo je izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine, a gotovo svaka deseta je doživela da neko objavi onlajn njene fotografije ili videe koje je toj osobi privatno poslala, pokazalo je istraživanje o digitalnom nasilju i mladima koju je krajem prethodne i početkom ove godine sprovela organizacija Autonomni ženski centar (AŽC).

Prema rezultatima, više od polovine momaka koji su u srednjoškolskom uzrastu bilo je izloženo onlajn pretnjama fizičkim nasiljem, a njih 15 posto je doživelo pritisak da gledaju pornografiju ili učestvuju u činovima inspirisanim pornografijom.

U istraživanju pod nazivom “Mogu da neću – Ljubav nije nasilje” je učestvovalo 248 mladih iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Paraćina i Prijepolja. Kako se navodi u saopšteju AŽC, iako nije reč o reprezentativnom uzorku, ono može poslužiti kao uvid u stanje na terenu i kao osnov za produbljivanje teme i nova istraživanja.

Trećina devojaka koja je učestvovala u istraživanju rekla je da je gotovo svaki vid digitalnog nasilja koji im se desio više puta počinio njihov aktuelni ili bivši partner, i češće od momaka ističu da su se osećale bespomoćno i uplašeno, dok momci češće ističu da to nisu doživeli kao važnu stvar, navodi se u saopštenju AŽC.

Glasom mladih: Borba protiv nasilja na internetu

Podaci pokazuju i da je više od trećine mladih oba pola (39% devojaka i 38% momaka) bilo izloženo dobijanju neželjene fotografije nečijih intimnih delova tela u inboks.

Zanimljivo je kako mladi reaguju na tzv. „osvetničku“ pornografiju – objavljivanje intimnih fotografija/videa partnerke, bez njene saglasnosti. Na pitanje šta bi uradila/uradio da si na mestu devojke kojoj se to desilo, većina mladih kaže da bi takvu vezu prekinuli (dve trećine devojaka i dve petine momaka), a trećina njih bi se za pomoć obratila svojim roditeljima.

„Iako devojke pokazuju da znaju da je takvo ponašanje neprihvatljivo, kao i da je ova vrsta nasilja nešto što ih duboko intimno pogađa, zabrinjava podatak da visok procenat mladih oba pola svaljuje krivicu na žrtvu. Skoro trećina devojaka i momaka ističu da je devojka čije su gole fotografije završile na internetu sama kriva za to što se dogodilo“, kaže Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

Ona dodaje da je reč o snažnim patrijarhalnim uverenjima po kojima su žene krive za nasilje koje su pretrpele, a ne onaj ko je nasilje počinio.

Realne opasnosti u virtuelnom svijetu interneta

AŽC navodi da je u okviru kampanje „Mogu da neću - Ljubav nije nasilje!“ pokrenuta i veb stranica Nechupedia, na kojoj se mladi ljudi mogu edukovati o digitalnom nasilju.