Demonstracije i sukobi tokom izbora u Alžiru
Skoro deset meseci od izbijanja narodnog protesta bez presedana koji je zbacio predsednika Abdelaziza Butefliku, Alžirci su u četvrtak glasali tokom napetih izbora, obeleženih masovnim demonstracijma u glavnom gradu i teškim incidentima u primorskom regionu Kabiliji, javlja AFP.
Desetine hiljada demonstranata na ulicama Alžira je osuđivalo održavanje izbora, viđenih kao manevar za opstanak režima.
Policija je sistematski i silovito intervenisala da bi sprečila bilo kakvo okupljanje, u čemu je uspela u Oranu, na zapadu, drugom najvećem gradu Alžira.
Ali u gradu Alžiru su demonstranti konačno uspeli da se okupe i probili kordon policije koji im je sprečavao pristup raskrsnici u centru , simboličnom mestu okupljanja protestnog pokreta još od februara.
Mala grupa demonstranata provalila je u biračko mesto u centru grada, i izazvala kratkotrajan prekid glasanja.
U četvrtak pred ponoć mladi su se još "igrali mačke i miša" s policijom nedaleko od centra grada.
Na predsjedničkim izborima u Alžiru do 16.00 glasalo 33 posto birača
Na izborima je tek oko 17:00 sati odziv glasača dostigao 33,06 odsto, izjavio je predsednik Nezavisne nacionalne izborne uprave (ANIE) Mohamed Harfi. Taj broj je niži nego u isto vreme (37,06 odsto) na predsedničkim izborima 2014. godine, na koje izašlo samo 50,7 registrovanih birača.
Uprkos tome, Harfi je procenio da će konačan odziv u četvrtak "biti blizu ili iznad 50 odsto".
Glasanje je završeno još u 19:00 sati, ali ni privremeni podaci nisu odmah objavljeni.
Glasanje je prekinuto u više mesta gde je protest građana mesecima najžešći, u regionu Kabiliji, gde živi mahom narod Berbera. Tamo je bilo sukoba policije i demonstranata, uz nekoliko povređenih na obe strane.
Neizvesna budućnost Alžira posle Buteflike
Građanski pokret "Hirak" koji je izdejstvovao ostavku predsednika Buteflike u aprilu, žestoko se protivio ovim izborima koje je vlast, u rukama vojske, htela po svaku cenu.
Taj pokret zahteva okončanje "sistema" koji je na vlasti od proglašenja nezavisnosti Alžira 1962. godine, i odlazak svih bivših saradnika Buteflike koji je vladao dve decenije. To je slučaj sa pet kandidata za novog šefa države: Abdelaziz Belaid, Ali Benflis, Abdelkader Bengrina, Azedin Mihubi i Abdelmadjid Tebune.
Stub režima koji je istorijski korišćen iza kulisa, Komanda Vojske otvoreno je posle ostavke Buteflike preuzela vlast preko šefa Generalštaba, generala Ahmeda Gajda Salaha.
Posle prvog pokušaja održavanja izbora u julu, on je tvrdoglavo želeo da brzo izabere novog šefa države da bi se izvukao iz političko-institucionalne krize, koja je pogoršala ekonomsku situaciju u Alžiru.