RTS: Pišite, razmotrićemo predloge
Informativni program najveći je problem Radio-televizije Srbije (RTS), poručio je deo učesnika javne rasprave o programu Javnog servisa održane 11. decembra 2019. u sedištu RTS-a u Beogradu.
"Osnovni problemi u izveštavanju Javnog servisa su nedovoljno prisutan politički pluralizam, izostanak raznovrsnosti stavova i kritičkog mišljenja, kao i neotvaranje debata na Javnom servisu koje zahteva društvena stvarnost", rekao je Rade Veljanovski, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
Veljanovski je naveo da je u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, koju svakodnevno gleda tri miliona ljudi u Srbiji, prisutna funkcionerska kampanja i kao primer naveo petnaestominutno gostovanje predsednika države Aleksandra Vučića iz Njujorka u Dnevniku 2, obraćanje iz Rusije od 12 minuta, kao i zauzimanje većeg dela te polučasovne emisije 7. decembra izjavama na više tema - o novim helikopterima za Vojsku, preko afera "Jovanjica", "Krušik" i "Babić", do komentara o slučaju Račak.
"To je potpuno neprofesionalan odnos i to se jednostavno tako ne radi", naveo je Veljanovski i predložio da se, kada se za to ukaže potreba, posle večernjeg Dnevnika emituje posebna emisija aktuelnosti.
Afera 'Jovanjica': Ko koga tuži?
Afera Krušik: 'Izmišljanje' ili prikrivanje
Milivoje Pavlović, predsednik Programskog saveta Radio-televizije Srbije, rekao je, između ostalog, da je Javni servis po definiciji otvoren i za vlast i opoziciju.
"Duboko uvažavamo pravo građana da kažu kako RTS zadovoljava njihovo pravo da znaju sve, odnosno da budu blagovremeno, objektivno i nepristrasno informisani o svim relevantnim zbivanjima u zemlji i svetu", rekao je Pavlović upotrebivši slogan Javnog servisa "Vaše pravo da znate sve".
Da zna sve o zakonski obaveznoj pretplati za Radio-televiziju Srbije, koja je u poslednjih godinu dana povećana za 70 odsto, i na šta se ona troši na ovom skupu zatražio je Dragan Kremer, koji se predstavio kao pretplatnik.
"Šta ćemo na osnovu tog drastičnog poskupljenja dobiti bolje? Ne šta ćemo dobiti više, to se vidi kroz broj kanala i slične stvari, pitanje je kvalitativno."
Ovom prilikom čule su se primedbe da je RTS, i posle formalne transformacije u Javni servis 2003. godine, ostao pod političkim uticajem ali i opaska publiciste Miloja Popovića da je takav status "glupost" i da bi trebalo da se zove državna televizija.
Milan Antonijević, predstavnik nevladinog sektora, upitao je da li ima podataka o tome da li je RTS nepristrasan u izveštavanju tokom izbora.
"Da li je to dostupno? Da li postoje istraživanja o tome, da li ste ih naručivali."
Nakon dvočasovnih kritika i pohvala nije bilo konkretnih odgovora.
"Pišite nam. Mi ćemo sve predloge uzeti u najozbiljnije razmatranje", obećao je građanima Milivoje Pavlović, direktor Programskog saveta RTS-a.
Učesnici na ovom panelu najzadovoljniji su kulturnim, obrazovnim i naučnim programom Radio-televizije Srbije, a kao posebno važnu na Javnom servisu apostrofirali su dokumentarnu TV emisiju "Trezor".