Mali: Samo država Srbija može da pomogne 'švajcarcima'
Posle deset godina pronađeno je kompromisno rešenje između korisnika stambenih kredita u švajcarskim fanacima, banaka i države koju će to koštati 11,7 milijardi dinara.
To je na sednici Skupštine Srbije na početku rasprave o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima rekao ministar finansija Siniša Mali.
On je, obrazlažući Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, rekao da se taj leks specijalis odnosi na sve građane koji imaju kredite u toj švajcarskoj valuti, njih 15.785.
"Neki ekonomisti smatraju da država ne treba da plaća pogrešne individualne odluke građana, ali ne treba da ostavimo te građane na ulici", rekao je Mali.
Dodao je da je "liceerno da opozicija koristi teško stanje vlasnika kredita i stiče jeftine političke poene, a dok je bila na vlasti podsticala je te građane da uzimaju pozajmice u švajcarcima".
On je nagasio da je "komproisno rešenje danas moguće zahvaljujući stabilnim finansijama jer je u prvom tromesečju u republičkom budžetu ostvaren suficit od 15,8 milijardi dinara, a bio je planiran deficit od 19 milijardi, što znači da je rezultat bolji za oko 35 milijard dinara ili 300 miliona evra".
Mali je rekao da predloženi zakon predviđa da se preostali dug konvertuje u evre i da se od te sume otpiše 38 odsto, a kamatna stopa je ona koja je važila 31. marta 2019. za kredite indeksirane u evrima, iste vrednosti i ročnosti. Za banke koje nisu imale u ponudi stambene kredite ili su imale nesrazmerno velike kamatne stope primenjen je, kako je rekao, limit kamata od 3,4 odsto, plus tromesečni ili šestomesečni eurobor za varijabilne kamatne stope, i limit od četiri odsto za fiksne kamatne stope.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj je u raspravi rekao je leks specijalis donet "ishitreno i protivpravno".
"Pokrenućemo postupak pred Ustavnim sudom zbog donošenja leks specijalisa jer on diskriminiše građane, kako one koji nisu uzimali kredite, tako i one koji su se zadužili u švajcarskim francima", rekao je Šešelj.
Dodao je da Vlada ne može iz budžeta da rešava probleme određenog broja građana jer to predstavlja diskriminaciju građana.
Ocenio je da su oni koji su uzimali kredite u francima bili prevareni i da bi zbog toga bi trebalo da odgovara guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
"Ona nije bila guverner kada su se građani zaduživali, ali je na toj poziciji sedam godina i ništa nije učinila da se taj problem reši", kazao je Šešelj.
Predložio je da se vrate stanovi koji su oduzeti građanima koji nisu mogli da otplaćuju kredite.
Početak skupštinske rasprave obeležile su replike i kontrareplike ministra Siniše Malog i poslanika Vojislava Šešelja, koji osporava Predlog zakona i smatra da država ne sme ni dinara da plati za tu svrhu, da banke ne treba da obeštećuje jer su one već ostvarile ekstraprofite iz plasmana kredita u švajcarcima.
Šešelj je upitao ministra Malog i zašto država Srbija nije preuzela model koji je primenila Mađarska, koja je ukinula valutnu klauzulu i sve kredite pretvorila u forinte.
Siniša Mali je odgovorio da je rešenje koje je primenila Mađarsku koštalo 9 milijardi evra.
Kako je izjavila predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, Predlog zakona bi Skupština trebalo da usvoji oko 28. aprila.
Lex specialis 'po džepu' svih građana