MMF i Svetska banka pozivaju SAD i Kinu da smanje tenzije

Čelnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke pozvali su danas SAD i Kinu da smanje trgovinske sporove i da igraju po svetskim trgovinskim pravilima, dok su na berzama indeksi duboko u crvenom u strahu od daljeg sukoba dve najveće svetske privrede.


Rast svetske privede se usporava ali je i dalje snažan, rekla je šefica MMF-a Kristin Lagard na godišnjem skupu MMF-a i Svetske banke na indonežanskom ostrvu Bali.



MMF smanjio prognozu o svetskom privrednom rastu


Lagard je rekla da su zemlje u svetu uglavnom na "snažnim pozicijama" zbog čega MMF ne veruje da će doći do širenja ekonomskih problema, preneo je Asošiejted pres.


Tržišta su, međutim, nervozna. Juče je na Vol stritu Standard end Pur 500 pao 3,3 odsto, a Dau džons 3,1 odsto, što je njegov najveći gubitak u poslednjih osam meseci.


Tehnološki indeks Nasdak pao je 4,1 odsto, a u poslednjih pet dana 7,5 odsto.


Šangajski kompozitni indeks, posle velikog pada početkom nedelje, danas je pao više od pet odsto na najniži nivo od novembra 2014, dok je japanski Nikkei 225 pao skoro četiri odsto, što je neuobičajeno za taj indeks.


MMF je ranije ove nedelje snizio procenu rasta svetske privrede na 3,7 sa 3,9 odsto. Lagard je rekla da previranja na berzama delom održavaju rast referentnih kamata u SAD i nekim drugim zemljame, kao i neizvesnost oko svetske trgovine, navodeći da međusobno podizanje carina u SAD i Kine ne pomaže.


"Deeskalacija. Popravite sistem. Nemojte ga uništavati", rekla je Lagard. Predsednik Svetske banke Džim Jong Kim rekao je da ta institucija sarađuje sa zemljama u razvoju kako bi se pripremili za pogoršanje prilika.


"Trgovina je veoma bitna zato što ona diže ljude iz ekstremnog siromaštva. Ja sam globalista. To je moj posao. To je naša jedina šansa da okončamo ekstremno siromaštvo. Potrebno nam je više a ne manje trgovine", rekao je Kim.


Godišnji sastanak MMF-Svetska banka dolazi u vreme kada podizanje referentnih kamata, koje su u razvijenim zemljama spuštene tokom krize radi oporavka privrede.


S rastom kamata, investitori vraćaju novac na sigurna tržišta, čime se izvlači novac iz zemalja u razvoju. Argentina, Pakistan, Venecuela i Zimbabve su među zemljama koje su najviše pogođene.


Takođe raste zabrinutost zbog usporavanja rasta u Kini, kao i rast dugova pojedinih zemalja u razvoju koji dolazi od zajmova za kineski projekat "Pojas i put" za razvijanje luka, puteva i druge infrastrukture.