Tužilaštvo: Poništiti odluku o izuzeću sudija u procesu Mladiću

Tužilaštvo međunarodnog suda u Hagu tražilo je danas da sud poništi odluku o izuzeću trojice sudije iz apelacionog veća u procesu protiv generala Ratka Mladića, ocenjujući da je ona protivna sudskoj praksi, prenosi Beta. 

Tužioci traže da o tom zahtevu odbrane ponovo odlučuje tročlano sudsko veće. Za odluku sudije Žana-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti) da prihvati zahtev odbrane za izuzeće trojice sudija iz petočanog veća, tužioci tvrde da "odlučno odstupa od uspostavljenog prava" u međunarodnim tribunalima.

Sudija Antoneti usvojio je zahtev odbrane da zbog "utiska da su nepristrasni" izuzme sudije Teodora Merona (Theodor), Karmela Ađijusa (Carmel Agius) i Liu Daćuna (Liu Daqun) iz veća koje će odlučivati o žalbi Mladića na prvostepenu presudu kojom je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH.

Porodice žrtava zabrinute zbog izuzeća sudija za Mladića

Ocenjujući da je ta odluka protivna sudskoj praksi, Tužilaštvo sada traži od sudije Merona, koji je predsednik suda, da imenuje tročlano veće koje će o zahtevu Mladićeve odbrane ponovo odlučivati.

Tužilaštvo se pritom poziva na odredbu pravilnika sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, po kojoj se odlučivanje o izuzeću mora poveriti tročlanom veću, ako jedna od strana nije zadovoljna odlukom koju donese pojedinačni sudija.

"Tužilaštvo osporava odluku sudije Antonetija, koja zanemaruje uspostavljene standarde pravosudne nepristrasnosti, što je izazavalo očigledno pogrešan ishod.

U svetlu prigovora Tužilaštva, predsednik je obavezan da imenuje tročlano veće koje će ponovo razmatrati zahtev odbrane", piše u današnjem podnesku tužilaca.

O tom zahtevu odlučivaće predsednik suda Meron. U odluci o izuzeću trojice članova apelacionog veća, sudija Antoneti praktično je usvojio argumente Mladićeve odbrane da sudije Meron, Ađijus i Daćun nisu nepristrasne zato što učestvovale u donošenju ranijih presuda Haškog tribunala kojim su Mladiću podređeni oficiri VRS osuđeni zbog genocida i drugih zločina u Srebrenici, u julu 1995. U tim presudama, po odbrani, sudije Meron, Ađijus i Daćun su unapred utvrdile i Mladićevu krivicu za genocid u Srebrenici, donoseći zaključke o generalovoj ulozi i odgovornosti.

Sudija Ađijus predsedavao je većem Tribunala koje je izreklo osuđujuću presudu grupi oficira VRS predvođenih Vujadinom Popovićem i Ljubišom Bearom, osuđenim na doživotni zatvor zbog srebreničkog genocida. Sudija Meron predsedavao je apelacionim većem Tribunala koje je potvrdilo prvostepenu osuđujuću presudu i doživotnu zatvorsku kaznu generalu VRS Zdravku Tolimiru zbog genocida u Srebrenici.

Meron je predsedavao i žalbenim većem koje je generala VRS Radislava Krstića osudilo na 35 godine zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici. Kineski sudija Daćun bio je predsedavajući u procesu protiv oficira VRS Vidoja Blagojevića koji je zbog zločina u Srebrenici bio osuđen na 15 godina zatvora. Sva trojica su dugogodišnje vodeće sudije Haškog tribunala.

Meron je bio dugogodišnji predsednik Tribunala, a sada je predsednik rezidualnog Mehanizma, pravnog naslednika tog suda. Ađijus je bio potpredsednik i predsednik Tribunala, a sudija Liu Daćun potpredsednik.

Umesto njih, sudija Antoneti je u apelaciono veće koje će razmatrati Mladićevu žalbu postavio su sudije Emparani Mami Ričard Radžonson (Mparany Mamy Richard Rajohnson), Priska Matimba Nijambe (Prisca Matimba Nyambe) i Geberdao Gustave Kam (Gberdao).

Osim sudije Nijambe, koja se protivila osuđujućoj presudi generalu VRS Zdravku Tolimiru za genocid u Srebrenici, dvojica novoimenovanih sudija nisu imale iskustvo u procesima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, ali su sudile za zlodela u Ruandi.

U apelacionom veću, po Antonetijevoj odluci, biće i sudije Sejmor Panton (Seymour) i Elizabet Ibanda-Nahamija (Elizabeth Nahamya).

Bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Mladića, Haški tribunal je u novembru prošle godine osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce 1992-95.

Oslobođen je optužbe za genocid u još šest bosanskih opština. Na tu presudu žalbu su uložile i odbrana i optužba.