Britanija: Više kamate uprkos zabrinutosti oko Bregzita

Banka Engleske podigla je danas svoju glavnu referentnu kamatu drugi put od finansijske krize 2008. s obzirom na snažno tržište rada i visoku inflaciju, ali i uprkos zabrinutosti oko Bregzita.

Devetočlani Odbor za monetarnu politiku jednoglasno je glasao da se kamata podigne sa 0,5 na 0,75 odsto, što je najviše od marta 2009, javlja AP.

Ekonomisti su očekivali tu odluku, ali veruju da će centralna banka biti opreznija u pogledu daljih povećanja u narednim mesecima kako pregovori Londona i Brisela o Bregzitu ulaze u ključnu fazu i kako se povećava neizvesnost oko budućih odnosa.

Britanska privreda pokazuje neujednačene rezultate. Nezaposlenost je na nanižem nivou od 70-ih a inflacija je na 2,4 osto, dok je cilj centralne banke dva odsto. Rast je međutim ove godine slab, potrošači ne troše mnogo, a kompanije su zabrinute oko odsustva napretka u pregovorima o Bregzitu, što bi moglo da dovede do izlaska Velike Britanije iz EU bez dogovora o trgovinskim i poslovnim vezama.

Povećanje referentne kamate je tek drugo u više od deset godina, posle prvog povećanja u novembru.

Više kamate će poskupeti pozajmice, što će se odraziti na ljude s hipotekama i kompanije kojima su potrebni krediti za investicije.

Banka Engleske, kao i američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, nastoje da postepeno ukine politiku jeftinog novca uvedenu tokom finansijske krize da bi se pomoglo privredi.

Dok su privrede SAD i evrozone imale snažan rast prošle godine, britanska ekonomija je opterećene neizvesnostima oko Bregzita. Dogovor je potreban do oktobra kako bi Velika Britanija i EU imali nove trgovinske odnose do marta sledeće godine, kada treba da dođe do Bregzita.

Velika Britanija i EU su učvrstile svoje pregovaračke pozicije, a kompanije su zabrinute. Neki veliki proizvođači, poput Erbasa (Airbus), upozorile su da bi mogle da izmeste rad iz Velike Britanije, dok je proizvođač lekova Sanofi saopštio da povećava zalihe lekova u Velikoj Britaniji u slučaju problema s carinama posle Bregzita.

Pored toga, trgovinski sporovi SAD i drugih velikih privreda bacaju senku na svetsku ekonomiju.