Novinari pred sudom: Selektivna pravda i predugi postupci
Selektivna pravda, postupci koji dugo traju, nepoštovanje standarda u presudama Evropskog suda za ljudska prava – samo su neki od problema sa kojima se na pred domaćim pravosuđem suočavaju novinari u Srbiji, rečeno je u sredu na konferenciji „Novinar pred sudom“ u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Na konferenciji održanoj u Kući ljudskih prava u Beogradu predstavljena je analiza postupaka protiv novinara i medija i predlog praktične politike u periodu od 2015 do 2017. godine.
U tom periodu je pred Prekršajnim sudom u Beogradu pokrenuto 29 postupaka po odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, u kojima je doneto 12 odluka, kaže Milan Filipović, pravni savetnik YUCOM-a.
„Prvi problem na koji nailazimo je da postupci traju suviše dugo. Do odlaganja najčešće dolazi usled podnošenja tužbe i pripremnog ročišta. Tako u jednom postupku koji smo pratili imamo razmak koji traje godinu i deset meseci, a da pripremno ročište još nije zakazano“, rekao je Filipović.
Prema njegovim rečima, značajan aspekt je i razlika u visini naknade štete koja se kreće od 100.000 do dva i po miliona dinara.
„Stiče se utisak kod tih visokopostavljenih zahteva, koji nisu zasnovani na nekim objektivnim kriterijumima, da su one postavljeni tendenciozno, sa namerom da vrše pritisak na novinare. Na ovo ukazuju i sami novinari u svojim odgovorima na tužbu, gde često ističu da bi usvajanje tahvih zahteva dovelo do gašenja tog medija“, kaže Filipović.
Naknadu od dva miliona dinara za pretrpljenu duševnu bol, te povredu ugleda i časti na sudu traži penzionisani vladika Kačavenda od novinarke TV Prve Tatjane Vojtehovski.
Vojtehovski je naime pre dve i po godine snimila dve emisije o svedočenju đakona Bojana Jovanovića, koji je optužio Kačavendu da je njega i druge dečake seksualno zlostavljao.
Posle emitovanja autorki emisije se, kako je navela, javio čovek koji se predstavio kao izaslanik vladike Kačavende i pretio joj smrću. Potom je usledila tužba vladike Kačavende, za koju je Vojtehovski, kako kaže, mislila da će biti odbačena zbog načina na koji je sročena:
„Sad ja stvarno treba da se molim bogu u sebi da sudija kojeg sam dobila stvarno naginje pravu i da nema neku vrstu izuzetne vezanosti za instituciju SPC i da ne misli da ja stvarno rušim Crkvu.“
YUCOM već godinama unazad zastupa novinare pred sudom u različitim oblastima – od medijskih sporova prema Zakonu o javnom informisanju i medijima do radnih sporova.
Među novinarima koje ova organizacija zastupa je i novinarka Antonela Riha koja vodi proces protiv nedeljnika NIN, nakon što ju je ova kuća otpustila dok je bila na mestu urednice političke rubrike. Prema njenim rečima, jako mali broj otpuštenih novinara se upušta u borbu za ostvarenje svojih prava.
„Mi imamo novinarska udruženja koja saopštenjima stanu uz nas kad se nešto desi, ali ta novinarska udruženja su siromašna. Pravna pomoć je takođe vrlo oskudna i ko ne zna način na koji vi možete da dobijete besplatnu pravnu pomoć u situaciji kada ostane bez posla, verovatno neće da uđe u tu priču da pokuša da u nekom višegodišnjem procesu ostvari svoja prava“, kaže Riha.
Novinarka Insajdera Senka Vlatković Odavić ukazuje da se o odnosu novinara i pravosuđa govori u ključnom trenutku – u jeku promene Ustava:
„Ako se ovakvi ustavni amandmani usvoje, to će u stvari dovesti do ograničenja u radu sudija, odnosno njihove nezavisnosti, a sa druge strane u radu tužilaca i njihove samostalnosti. O tome javnost jako malo zna. To je jedan od ključnih problema. Ne znam kako smo došli u tu situaciju da je komunikacija između pravosuđa i novinara danas na najnižem nivou. Postoje izuzeci, ali čim govorimo o izuzecima, to znači da u stvari pristajemo na ovakvo pogubno stanje“, rekla je Senka Vlatković Odavić.