Beogradski centar za ljudska prava demantuje ministarku pravde

Beogradski centar za ljudska prava osporio je danas navode koje je u slučaju turskog državljanina Dževdeta Ajaza iznela ministarka pravde Srbije Nela Kuburović.

„Postupak ekstradicije Dževdeta Ajaza nije pravosnažno okončan s obzirom da se on nalazi na trećoj instanci a to je Upravni sud“, izjavio je za RSE Nikola Kovačević iz Beogaradskog centra za ljudska prava.

Prethodno, ministarka Kuburović je u gostovanju na televiziji Hepi izjavila da je postupak okončan, čime je ispunjen uslov za Ajazovu ekstradiciju Turskoj gde je osuđen na 15 godina zatvora za rušenje ustavnog poretka te zemlje.

„Postupak ekstradicije izgleda ovako: prvo se ide na Viši sud u zavisnosti od teritorije gde je osoba uhapšena, Ajaz je uhapšen na teritoriji u nadležnosti Suda u Šapcu, dakle prva instanca je Viši sud u Šapcu. Druga instanca je Apelacioni sud u Novom Sadu, treća po Zakonu o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima jeste Ministarstvo pravde Vlade Srbije. Taj Zakon propisuje da Ministarstvo pravde pre nego što donese konačnu i pravosnažnu odluku o ekstradiciji mora da ispita da li u zemlji porekla postoje rizici od političkog progona. Što je ovde itekako evidentno. Ono što je problem u praksi ekstradicije u Srbiji je što se ceo postupak sprovodi po automatizmu. Samo se gleda da li je krivično delo za koje je neko osuđen u svojoj zemlji krivično delo i po srpskom zakonu i kada se to konstatuje, postupak ekstradije ide po automatizmu“, objašnjava Kovačević.

Sagovornik RSE navodi da je ishod procesa koji su se u slučaju Dževdeta Ajaza vodili u Srbiji takav da su se i Kancelarija za azil kao prvostepeni organ i Komisija za azil kao drugostepeni organ proglasile nenadležnim za ispitivanje njegovog zahteva za azil. U svojim odlukama su rekli da bi to trebalo da uradi Crna Gora.

„Kada govorimo o postupku azila vrlo često se događa da ljudima koji podenesu zahtev za azil u Srbiji, nadležni odgovore da su mogli da traže azil u prethodnim zemljama u kojima su bili. Kako je Ajaz pre Srbije prošao kroz Crnu Goru, Kancelarija za azil i Komisija za azil su se proglasili nenadležnim da razmatraju da li je on izbeglica ili nije, i ocenile da to treba da uradi Crna Gora“, navodi Kovačević.

Beogradski centar za ljudska prava dostavio je Komitetu protiv torture Ujedinjenih nacija dokumentaciju iz postupka azila Džvdetu Ajazu. To telo UN-a je donelo odluku imajući u vidu da je postupak azila u Srbiji u toku, te se proglasio nadležnim da ispita ono što su u Srbiji sproveli organi zaduženi za sprovođenje postupka azila i ekstradicije.

Komitet se obratio Srbiji sa molbom da se uzdrži od ekstradicije dok to telo UN-a ne okonča proces.

Srpska ministarka pravde Kuburović, međutim, tvrdi da odluku organa UN-a Ministarstvo nije primilo.

„Odluka postoji“, kaže Kovačević.

„Ona je javno objavljena u medijima. Ako, igrom slučaja, to nije došlo do same ministarke ona može da ode na sajtove na kojima je objavljena, da vidi kako ta odluka izgleda i da je naslovljena na Vladu Republike Srbije“, navodi Kovačević.

Takođe, u Beogradskom centru za ljudska prava navode da slučaj Dževdeta Ajaza nije jedinstven. Slične okolnosti po pitanju zahteva za azil različitih osoba iz različitih država su se ponavljale, a neki podnosioci zahteva su vraćani u zemlju porekla bez uzimanja u obzir rizika kojima su tamo izloženi. U ovoj nevladinoj organizaciji navode da je takvo iskustvo i razlog zbog kog su se obratili telu UN-a.