Da li je upitna pozicija vrhovne javne tužiteljke u Srbiji Zagorke Dolovac?

Dva događaja su ovih dana otvorila pitanje da li je pozicija vrhovne tužiteljke Srbije Zagorke Dolovac uzdrmana.

Dolovac duži niz godina prate kritike strukovnog udruženja i javnosti da se ne pojavljuje u medijima i da nije reagovala na niz slučajeva visoke korupcije u zemlji.

Radio-televizija Srbije (RTS) je 1. jula objavila da je Dolovac razešena dužnosti članice Ispitne komisije za pravosudni ispit. Članovi ove komisije biraju se iz redova istaknutih pravnika, a odluku o razrešenju Dolovac je doneo ministar pravde Nenad Vujić.

Iz Ministarstva pravde nije stigao odgovor na upit RSE o ovoj odluci.

Nekoliko dana ranije 26. juna pojedini provladini mediji su je optužili za "urušavanje tužilačke profesije".

Kako se navodi, ona je tog dana napustila sednicu Visokog saveta tužilaštva na kojoj se glasalo o izboru tužilaca u više gradova Srbije. Provladini mediji su objavili da njeni predlozi kandidata za tužioce nisu usvojeni.

Visoki savet tužilaštva je samostalni državni organ koji obezbeđuje samostalnost tužilaštava u Srbiji i, između ostalog, odlučuje o izboru tužilaca.

Zagorka Dolovac je 3. jula trebalo da učestvuje na manifestaciji polaganja zakletve novoizabranih tužilaca u Skupštini Srbije sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, ali je događaj otkazan. Razlog za otkazivanje nije naveden.

RSE nije dobio komentar Dolovac na upit o tome kako tumači ove događaje.

'Igre moći'Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da u javnosti u poslednje vreme "postoji čitav niz nagađanja u pogledu statusa vrhovne javne tužiteljke".

"Ja ne mogu da kažem da su (pojedine) kritike na rad Dolovac neopravdane, ali se trenutno odigravaju igre moći koje idu na štetu javnotužilačke organizacije i već urušenog poverenja građana u tužilaštvo", kaže Komlen Nikolić dodajući da je reč o sukobu između predstavnika vlasti i Dolovac.

Sa druge strane, ona smatra da su trenutna dešavanja u Srbiji zahtevala reakciju vrhovne javne tužiteljke.

"Ja mislim da je primereno da se ona obrati, pogotovo kad se ima u vidu rad policije i u nekim slučajevima prekomerna upotreba sile", kaže ona.

Prethodnih dana policija je u više navrata intervenisala na više lokacija u Beogradu i Novom Sadu gde su se okupili građani i studenti koji su postavljali blokade na ulicama.

Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava saopštila je 30. juna da je podnela krivične prijave protiv više N. N. policajaca zbog prekomerne upotrebe sile nad demonstrantima na protestu 28. juna.

Delegacija Evropske unije (EU) u Srbiji saopštila je 3. jula da očekuje "brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o prekomernoj upotrebi sile" policije.

'Slanje poruke' Zagorki Dolovac preko medijaViše provladinih medija objavilo je 26. juna istovetan tekst u kom se upućuje kritika na rad vrhovne javne tužiteljke.

Provladin tabloid Informer, između ostalih, objavili su tekst u kome se tvrdi da je "nesporno je i da je većini javnih tužilaca u tužilačkoj organizaciji dosta politike pasivnosti, bežanja od javnosti, ugrožavanja zakona, pravne nesigurnosti građana i urušavanja tužilačke profesije od strane Zagorke Dolovac".

Tužiteljka Lidija Komlen Nikolić ove napise, kao i odluku da Zagorka Dolovac više ne bude u Ispitnoj komisiji za pravosudni ispit, vidi kao "slanje poruke" vlasti.

"Svi ti napadi u medijima koji su krenuli na vrhovnu javnu tužiteljku su neka vrsta opomene. Da li je njeno 'ćutanje' postalo preteško i za izvršnu vlast za koju je ona bila prihvatljiva sve ove godine, pitanje je", ističe Komlen Nikolić.

Kakva je procedura za smenu?"Procedura za smenu vrhovne tužiteljke je dosta kompleksna", kaže tužiteljka Komlen Nikolić.

Ona navodi da bi u eventualnom postupku smene prvo trebalo utvrditi njenu odgovornost u nekoj vrsti postupka i osam članova Viskog saveta tužilaštva treba da podrži predlog o njenom razrešenju.

Visoki savet tužilaštva ima 11 članova.

Predlog o razrešenju Savet šalje Skupštini Srbije koja o tome glasa i donosi konačnu odluku.

Šta je Dolovac ranije zamerano?Dolovac se poslednji put našla u žiži javnosti kada su instituciju Vrhovnog javnog tužilaštva studenti koji blokiraju fakultete u Srbiji zasuli pismima u decembru 2024.

U stotinama identičnih pisama Zagorki Dolovac tražili su da ispuni deo studentskih zahteva za koje je, kako su tvrdili, ova institucija nadležna.

Među zahtevima je bilo i objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice koja se obrušila sa Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra i usmrtila 16 ljudi.

Dolovac je 30. decembra tvrdila da su tužilaštva u Srbiji izašla u susret studentskim zahtevima.

Strukovno Udruženja tužilaca Srbije, na čijem je čelu Lidija Komlen Nikolić, kako ona navodi, već godinama upućuje kritiku na rad Zagorke Dolovac da se ne pojavljuje dovoljno u javnosti i da se ne izjašnjava o značajnim događajima.

Zagorka Dolovac preuzela je funkciju Republičkog javnog tužioca još 2010. godine, na predlog vlasti koju je tada predvodila sada opoziciona Demokratska stranka (DS).

Pet godina kasnije, 2015, reizbor Zagorke Dolovac predlaže vladajuća većina predvođena Srpskom naprednom strankom.

Dolovac je tokom tih godina u više navrata bila pod lupom javnosti i kritikovano je njeno nepojavljivanje u medijima uprkos brojnim aferama.

Među njima su rušenje privatnih objekata u beogradskoj četvrti Savamala, u zoni izgradnje državnog projekta "Beograd na vodi", u izbornoj noći 2016.

Ovaj slučaj ostao je bez epiloga iako su u rušenju učestvovale maskirane osobe, postojali su navodi o prijavama građana na koje policija nije reagovala, a tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić je za rušenje optužio gradsku vlast u Beogradu.

Zagorka Dolovac bila je pod lupom javnosti i kada je bivši radnik "Krušika" Aleksandar Obradović 2019. ukazao na zloupotrebe sa izvozom naoružanja u toj državnoj fabrici.

Do sada nema informacija o istrazi povodom dokumenata koje je dostavio javnosti.

Dolovac je 2020. u retkom odgovoru na ove kritike za list Blic rekla da se njeno tužilaštvo "ne bavi neposrednim gonjenjem mogućih učinilaca krivičnih dela", već prvostepena javna tužilaštva.

Uprkos kritikama, Zagorka Dolovac dobila je podršku poslanika Skupštine Srbije i u julu 2021. godine i izabrana na treći šestogodišnji mandat.