Deo opozicije podneo Skupštini Srbije predlog Rezolucije o Srebrenici

Opoziconi poslanički klub okupljen oko Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka podneo je 3. jula Skupštini Srbije Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.

SDA Sandžaka saopštila je da je predlog zasnovan na presudama Haškog tribunala, kao i na Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2024, kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

"Jasno i nedvosmisleno pozivamo Narodnu skupštinu i sve poslanike da pokažu moralnu odgovornost, historijsku zrelost i evropsku orijentaciju i opredijeljenost istini. Prihvatanje ove rezolucije znači jasno distanciranje Srbije od politike negiranja, nekažnjivosti i glorifikacije zločina i zločinaca", piše u predlogu.

Poslanički klub koji čine i opozicioni Pokret slobodnih građana i Partija za demokratsko delovanje zatražio je da o predlogu rezolucije Skupština Srbije odluči po hitnom postupku.

Uprkos presudama međunarodnih sudova, vlasti u Beogradu negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".

Zvaničnici u Srbiji vodili su kampanju protiv Rezolucije o Srebrenici, koju je Generalna skupština UN usvojila 23. maja 2024, uz poruku da se njome "srpski narod označava kao genocidan".

U Rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država. Rezolucija osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.

Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.

Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.