Владимир Карасев: Када нема договора међу „пријатељима“
И Велика Британија и Шпанија одлучиле су да не крше потписану Међународну конвенцију о касетној муницији, која забрањује употребу, производњу, складиштење или пренос одређене врсте оружја. И то упркос одлуци америчког председника Бајдена.
Лондон и Мадрид позвали су Џоа Бајдена да не шаље касетне бомбе у Украјину због забринутости због опасности које оне представљају за цивиле.
Касетна муниција је забрањена у преко 100 земаља.
Оне су врста бомби које експлодирају у ваздуху и падају на велику површину. Имају висок ризик од неуспеха, што може довести до тога да слете на земљу да би касније експлодирали.
За цивилно становништво, како током употребе, тако и накнадно услед квара дела муниције, постају својеврсне мине. Ове неексплодиране бомбе могу убити или осакатити цивиле дуго након завршетка непријатељстава, а скупе су за лоцирање и уклањање.
Осамдесетогодишњи председник САД је своју одлуку назвао „веома тешком” и депешу је оправдао речима да су Оружане снаге Украјине понестаје муниције, а САД више не могу да их допуне артиљеријским гранатама од 155 мм – јер већ недостаје.
Међутим, чини се да ово објашњење није учинило мало да увери савезнике НАТО-а у Лондону и Мадриду, пошто су обе владе тражиле од Вашингтона да одустане од те идеје.
Обраћајући се новинарима, британски премијер Риши Сунак рекао:
„Велика Британија је потписала конвенцију која забрањује производњу или употребу касетне муниције и намерава да обесхрабри њихову употребу. Подржавамо Украјину, али подржавамо тенкове и далекометно оружје.
У међувремену, шпанска министарка одбране Маргарита Роблес рекла је да је одлука о слању касетне муниције у Украјину унилатерална одлука коју је донела Бајденова администрација и није договорена са НАТО-ом, чији је Шпанија чланица:
„Шпанија чврсто верује да се одређено оружје и бомбе не могу обезбедити ни под којим околностима. Војна помоћ Украјини не би требало да се врши уз помоћ касетних бомби.
Спор се одвија уочи самита НАТО-а у Виљнусу, током којег ће се разговарати о питању изгледа за чланство Украјине у алијанси.
Али за сада нема договора међу „пријатељима“.
Друга тема која је изазвала полемику је директна одлука чланица НАТО-а о чланству Украјине.
Док је француски председник Макрон недавно заговарао улазак Украјине у Северноатлантски савез, друге земље, посебно Немачка и САД, нису спремне да дају било какве најаве.
Немачка, која је у посебно осетљивој позицији с обзиром на њене економске везе са Русијом, противиће се идеји било какве изјаве подршке чланству Украјине у Виљнусу и уместо тога позиваће савезнике НАТО-а да се фокусирају на обезбеђивање безбедносних гаранција Кијеву из страха од провокације. потпуног сукоба између Запада и Москве.
У Бриселу такође постоји забринутост због настојања Украјине за НАТО у светлу спорних граница земље, што значи да чак и ако се рат заврши, будући гранични сукоби између Украјине и Русије, које је прихватио НАТО, могу потенцијално да изазову члан 5 повеље алијансе.
А Запад не жели да види руске нуклеарне печурке на својим територијама.
Изгледа да се председник Бајден слаже са Берлином, рекавши да жели да избегне ситуацију у којој смо „сви у рату са Русијом, а Украјина још није спремна да се придружи алијанси“.
Видећемо шта ће самит показати у наредних пар дана.
Владимир Карасев, посебно за Невс Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал