Сећање на НАТО злочин у Сурдулици
У току ноћи 30/31. маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији”, названој „Милосрдни анђео”, у Сурдулици су бомбародавли Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је убијено 20, а повређено 88 особа. У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици, под бројем Кр.113/99, утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева”: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ, општина Босански Петровац; Павковић Ђорђе, рођ. 1954. у селу Павковић, општина Крњак; Жигић Раде, рођ. 1947. у селу Тук, општина Кореница; Слијепчевић Мила, рођ. 1909. у селу Горњи Сјеничак, општина Карловац; Малешевић Даница, рођ. 1931. у месту Тушиловић, општина Крњак; Вучковић Миланка, рођ. 1934. у селу Косјерско, општина Дуга Реса; Манојловић Душан, рођ. 1927. у месту Горњи Сјеничак, општина Карловац; Рашић Стана, рођ. 1933. у месту Крива Феја, општина Врање; Милановић Босна, рођ. 1931. у месту Власина, Округлица, општина Сурдулица; Величковић Десанка, рођ. 1932. у селу Калиманце, општина Владичин Хан; Рангелов Стамен, рођ. 1938. у селу Божица, општина Сурдулица; Напијало Драгић, рођ. 1929. у месту Војнић, општина Војнић; Јањанин Богданка, рођ. 1925. у селу Маличка, општина Вргин Мост; Поповић Славко, рођ. 1939. у селу Доњи Скрад, општина Крњак; Будисављевић Петар, рођ. 1939. у месту Врховине, општина Врховине.
У записнику о увиђају констатује се да претходно од стране службених лица ОУП-а у Сурдулици, као скупови делова од лешева, обележени са арапским бројевима 13, 14, 15, 20, и 21, нису могли бити идентификовани због тога што су јако разорени ‒ уништени и деструктуирани…
У том записнику се наводи да се од присутних представника власти ,задужених за збрињавање избеглица, дознаје да су, поред напред наведених 16 идентификованих лица, страдала и неидентификована лица: Малобабић Раде, рођ. 1980. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић, од мајке Босиљке; Малобабић Миленко, рођ. 1983. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић, од мајке Босиљке и Манојловић Милица, рођ. 1922. у селу Ласињски Сјеничак, општина Карловац.
Преживела избеглица из Лике, село Горње Језеро, општина Огулин, тада седамдесеосмогодишња Милица Божић, истражном судији 7. јуна испричала је: У згради која је бомбардована око пола ноћи било је око шесдесет и нешто избеглица; У време бомбардовања трајао је знак опасности за напад из ваздуха због чега у објектима у којима су боравиле избеглице и у старачком дому није ни било упаљено светло а била су угашена и улична светла, као и светла у кругу болнице; Пошто је Сурдулица већ била више пута бомбардована, као и многа друга места широм Србије, неке избеглице у страху од нових бомбардовања тих дана нису ни улазили у зграду већ су боравили у околној шуми; У страху од бомардовања те ноћи ни она није ишла на спавање, као што су урадиле неке од избеглица, већ је била обучена како би у случају напада лакше могла напустити зграду; Када је чула натлетање авиона назула је чизме и кренула напоље у шуму; Након што је одмакла стотинак метара, за оним првим чула је надлетање и другог авиона, а одмах потом и детонацију, која је била веома снажна, од које је погођен део зграде у којој су смештене избјеглице; На непуна два минута након прве, уследила је и друга детонација исте јачине, која је погодила старачки дом смештен такође у кругу болнице, нешто западније од смештаја за избјеглице; Успела је да се склони иза једног боровог стабла, што ју је и спасило да је не погоде гелери пројектила и комади грађевинског материјала који си летели на све стране.
„Делови лешева који су уништени, смрвљени и који чине деструктивну масу и обележени арапским бројевима 13, 14, 15, 20, и 21,… пошто нису могли бити при идентификацији припојени било ком лешу чија је идентификација утврђена као страдалих лица у извршеном бомбардовању, сахрањени су 3. јуна 1999. на Масуричком гробљу, где су сахрањени и посмртни остаци осталих избеглица.” Посмртне остатке страдалих у Дому пензионера и незбринутих лица, преузели су рођаци, осим Стане Рашић, коју није нико преузео, па је и она сахрањена са избеглицама на Масуричком гробљу, записано је у записнику о увиђају којег је писала записничарка Олга Вукашиновић по диктату сурдуличког судије Малча Тодорова.
А они који су наређивали или убијали старце и децу по старачким домовима и избегличким камповима, без обзира како мисију убијања звали и са чиме је оправдавали, за почињени злочин морају и одговарати.
Саво Штрбац/Политика