Четвртина становништва Немачке је мигрантског порекла

«Савезна република Немачка је усељеничка земља и способна је за интеграцију», изјавила је она поводом представљања последњег извештаја о стању интеграције у земљи. Тај извештај влада објављује сваке две године.

«Но потреба за побољшањем постоји на подручју образовања миграната», додала је Видман-Мауц. Тако је, према њеним речима, посебно потребна боља подршка када је реч о језику и увођење обавезног теста о знању језика за децу пре њиховог поласка у школу.

«Женама је такође потребна већа подршка како би на тржишту рада могле бити успешне», рекла је она. С тим циљем је, како каже Видман-Мауц, потребна је «офанзива интеграције».

Оно што је такође неопходно јесте ефективнија борба против мржње према странцима и дискриминације на интернету.

«Подстрекачи мржње на различитим платформама морају осетити да је правна држава пред њиховим вратима», каже она.

«Након напада у Халеу и убиства Валтера Либкеа у Каселу, мора бити јасно да десничарски екстремизам, антисемитизам и мржња према муслиманима представљају реалну опасност», рекла је повереница немачке владе за питања интеграције. Исто важи, како је рекла, за исламски екстремизам.

Критика опозиције

Опозиција у Бундестагу критиковала је рад владе по питању интеграције.

Филиз Полат, портпаролка Зелених за питања миграције и политику интеграције је рекла: «Немачка све чешће доноси одлуку о дозволи боравка (у земљи) на основу могућности и шанси када је реч о економској и друштвеној партиципацији».

Она такође каже да се многи људи који немају сигуран боравак у земљи суочавају са забраном рада, а такође је онемогућено регуларно похађање школе и понуде када је реч о интеграцији.

Странка Левице сматра да влада преспоро спроводи «важне предлоге за интеграцију на тржишту рада».

«За стварну репрезентацију нашег усељеничког друштва још увек недостаје особа са мигрантском позадином на руководећим позицијама у јавним службама», каже Гекај Акбулут, портпаролка Левице за питања интеграције.

ЦДУ/ЦСУ пак упућује на напредак који је постигнут у политици интеграције. Такав развој ситуације радује «посебно јер је јавни дискурс често обележен мржњом и подстицањем на мржњу и делом пружа другачију слику», каже Нина Варкен, повереница посланичке групе ЦДУ/ЦСУ за питања интеграције.

Но она додаје да напори у циљу интеграције не смеју бити смањени.

«Морамо се усредоточити на оне без којих дугорочна, успешна интеграција није могућа, дакле на жене и децу», каже Варкен.

Свака четврта особа у Немачкој има мигрантско порекло што је 25,5 одсто становништва. Прошле године је 52 процента тих особа имало немачко држављанство, док се 48 процената водило као странци, наводи се у извештају о интеграцији представљеном у уторак.

Подаци показују да је усељавање у Немачку смањено: прошле године је у земљу дошло око 1,6 милиона људи, што је 300.000 мање него претходне године. Више од половине, 53 одсто усељеника, стигло је из земаља Европске уније.

И број захтева за азил знатно је смањен: У првих десет месеци 2019. године тај број је износио око 141.900. Поређења ради, 2018. је било поднесено око 185.800 захтева, а 2017. године више од 222.000.

РТС