Ирански џин на отвореном мору чека државу која ће да се супротстави Америци

Новинар и дипломата Драган Бисенић за Спутњик каже да САД, као водећа земља НАТО и велика поморска сила, очигледно осећају да имају право да савезницима, али и другим земљама, тако нешто препоруче.

„Упозорење не изненађује у овом тренутку када су поморски путеви постали објекат геополитичког и војног надметања“, каже Бисенић.

„Али треба имати у виду да Велика Британија, која је брод, највероватније, зауставила по америчкој препоруци на Гибралтару, ни сама није послушала захтев САД да задржи танкер са иранском нафтом. У том смислу, тај захтев може да се сматра као наставак притиска на Иран у погађању између Сједињених Држава и те земље о начинима на које ће се изаћи из кризе и ћорсокака у који су запали иранско-амерички односи“, каже он.

Није обичан танкер

Бисенић скреће пажњу на чињеницу да није реч о обичном, већ о супертанкеру, који носи 2,1 милиона барела сирове нафте. Важна је чињеница и да је то половина укупне дневне иранске производње нафте, што кризи даје додатну димензију.

„Вредност те нафте на тржишту у овом тренутку достиже скоро 100 милиона долара, дакле, у питању је економски врло важан капацитет за Иран. Та земља очекује да дневно извози отприлике 1,5 милиона барела, да би могла да функционише као економска целина. Зато је питање овог брода постављено у контексту слободне пловидбе мореузима и транспортним путевима“, објашњава Бисенић.

Да ли је Турска следећа станица?

Ирански танкер „Грејс 1“, који је задржан 4. јула на захтев САД, због сумње да је возио нафту за Сирију, напустио је Гибралтар после 45 дана и сада се налази у међународним водама. На питање где би супертанкер могао да заврши, Бисенић одговара да постоји неколико дестинација које могу бити отворене за пристајање у Средоземљу; да то могу бити неутралне земље и земље које воде слободну политику, или макар настоје да буду независне од САД, а једна од њих је Турска.

Ову могућност не искључује ни војни аналитичар Александар Радић. Он каже да су Американци сада већ у позицији да размишљају чиме да замене базу у Турској „Инџирлик“, у којој се налазе авионске нуклеарне бомбе, које у овом тренутку представљају последњи преостали симбол америчке моћи на ширем подручју Блиског и Средњег Истока, и то више него што нам се чини.

„Турска је била ослонац НАТО, на њој је почивало јужно крило, али то више није чињеница“, каже Радић.

„Турска је земља која у овом тренутку у реалној политици води комплексну игру, у којој је компромитовала позицију НАТО. Ако би рекла да брод може да уплови у луку, ушла би у нови степен раздора са Сједињеним Америчким Државама, али то не би требало да представља изненађење у садашњем сплету околности“, оцењује овај војни аналитичар.

Америка „зна истину“

Радић додаје да Американце, ако одлуче, нико не може да спречи да и силом зауставе даљу пловидбу иранског танкера.

„Америчка ратна морнарица има потенцијале, а и политичку одлучност, да у међународним водама заустави танкер. Наравно, позивање на његов статус увек је могуће пренебрегнути; Американци увек могу да кажу да они знају истину, да некаквим саопштењем покрију војну акцију и то је реално, као што су 2003. године могли да покрену инвазију на Ирак“, подсећа Радић, али додаје да је он лично ближи ставу да до оваквог сценарија неће доћи.

Улога Омана

Бисенић подсећа да је амерички председник Доналд Трамп недавно позвао иранског министра спољних послова да посети Вашингтон, што је Зариф одбио. Он скреће пажњу на још један покушај дипломатског решења кризе између САД и Ирана.