Из чисте забаве приватни живот нудимо на тацни
Како ћете изгледати када остарите, која филмска звезда је ваш двојник, које је ваше идеално занимање, ком типу личности припадате? Одговоре на сва ова питања имају интернет апликације које преплављују друштвене мреже. Прихватајући услове које апликације захтевају да бисте их покренули, пристали сте да поделите са њиховим власником и бројне личне податке. Да ли их неко на тај начин прикупља, чува и обрађује, ко тачно и из којег разлога — корисник неће знати. Зато је и основна препорука да се на мрежи оставља што мање личних података.
Протеклих дана прави бум на интернету изазвала је апликација FaceApp, која постоји од 2017. године и омогућава кориснику да своје фотографије провуче кроз филтере који га подмлађују или старе.
Проблем је настао када је један амерички сенатор изјавио да власник ове апликације има седиште у Русији и да све фотографије могу убудуће да се користе без сагласности власника, «што може да представља опасност и по националну безбедност».
Накнадно се испоставило да се фотографије складиште на серверима америчких компанија и да, како наводе амерички медији — нема доказа о повезаности са руском владом. Такође, да нису тачне гласине да једном инсталирана апликација на мобилном телефону приступа свим фотографијама и подацима које корисник чува.
— На интернету важи правило: остављајте што мање својих личних података, а узмите што више информација које вам требају — каже ,за «Новости» Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије.
Он истиче да се Друштво за информатику Србије првенствено залаже за масовну примену свих апликација.
— Залажемо се за њихову што ширу примену, јер се тиме укључујемо у такозвано информационо друштво. Али, корисницима сугеришемо да врло обазриво поступају са личним подацима — наводи Марковић. — Што мање својих података остављате на мрежи, то сте сигурнији. И данас, и у будућности. Такође, не треба улазити у кореспонденцију, попут оне: «Потврдите свој матични број, адресу…»
Поставља се питање колико је то изводљиво у доба експанзије друштвених мрежа, које бележе свако интересовање које имамо.
— Треба задовољити своја интересовања, али истовремено увек више «купити» информација него «продати» својих — указује наш саговорник.
Правило: једном на интернету — увек на интернету и овде важи. Јер, подаци се меморишу, што може у било ком тренутку у будућности да послужи да се корисник на разне начине компромитује.
Било како било, апликација FaceApp забавила је милионе људи у свету, али и у Србији. Скоро да нема фирме, кафића, тржног центра, али и друштвене мреже где се не деле фотографије «провучене» кроз ову апликацију. Хоће ли корисници зажалити, то ћемо тек видети.
ПРЕТХОДНЕ АФЕРЕ
У априлу прошле године скандал о кршењу приватности великих размера потресао је и «Фејсбук». Тада је више од две милијарде корисника ове друштвене мреже страховало да су њихови лични подаци пребачени британској фирми «Кембриџ аналитика» управо кроз коришћење разних апликација које су имале приступ њиховим налозима.
Накнадно се лицитирало податком да је директно погођено 87 милиона корисника, од којих је 70 милиона у — САД.
Ова компанија се и пре тога помињала у случају непоштеног прикупљања информација са мреже како би помогла Доналду Трампу да победи на председничким изборима.
http://www.novosti.rs/