Венецијанска комисија подржава отимање имовине СПЦ
Венецијанска комисија Савета Европе је позитивно оценила Предлог закона Црне Горе о слободи вероисповести и у мишљењу поздравила «истинске напоре црногорских власти» да новим законом буде замењен застарели Закон о правном положају верских заједница из 1977. године.
Венецијанска комисија је на данашњој пленарној седници у Венецији донела позитивно мишљење о Предлогу закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, констатујући да предложени законски текст «доноси значајне позитивне промене постојећег застарелог законодавства», саопштила је Влада Црне Горе.
«Венецијанска комисија такође оцењује позитивним опредељење да предложеним законом буде гарантована не само слобода вероисповести, већ и слобода нерелигијских уверења, поздрављајући либералан приступ у одредбама којима се прописује процедура регистрације верских заједница, поштује њихова аутономија и гарантују права на верску поуку и оснивање верских школа», наводи се у саопштењу које су пренеле подгоричке «Вијести».
Влада додаје да се у мишљењу поздравља и законско решење по којем регистрација верских заједница није прописана као обавезна.
«Приступ који је заузет у Предлогу закона и који су власти заузеле је добродошао. Поред тога, Венецијанска комисија наглашава да добровољни карактер регистрације не значи да верске заједнице могу деловати изван правног система. У модерним демократијама, уставна ограничења овлашћења државе над верским заједницама не могу се сматрати препреком за потврђивање ауторитета демократске државе. Верске заједнице се не налазе изнад или изван националног правног поретка: оне имају своје мјесто — иако посебно, гарантовано и заштићено посебним темељним правима — у оквиру тог поретка», пише у документу.
Коментаришући питање имовине верских заједница, Венецијанска комисија је нагласила да је оно важно и да «разуме забринутост црногорских власти у погледу увођења правне сигурности и решавања питања могуће незаконите/злоупотребом извршене регистрације на име верских заједница током 1990-их година низа верских објеката који могу бити део културне баштине Црне Горе».
«Тим пре зато што држава, по Члану 78. Устава, има дужност да штити природну и културну баштину земље. Венецијанска комисија поздравља у том погледу то што се решења предложена у овом предлогу закона ослањају на дугогодишње правне принципе црногорског правног поретка и не заснивају се на ‘ad hoc’ правилима, специфичним за ову ситуацију», указала је Венецијанска комисија.
Влада Црне Горе је истакла да је Венецијанска комисија овим мишљењем подржала њено «кључно опредељење да предложеним законом сваком грађанину Црне Горе буде гарантована слобода да, по сопственој савести, буде или не буде верник било које вероисповести, афирмишући право државе да заштити имовину и културно благо које припада свим грађанима и да обезбеди да закони Црне Горе једнако важе за све, на читавој територији државе».
«Делегација Владе Црне Горе која је учествовала у раду пленарне седнице Венецијанске комисије, коју је предводио министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, изразила је захвалност Венецијанској комисији за дато стручно мишљење, саопштивши да ће сугестије и препоруке за даље унапређење и прецизирање одређених законских одредби бити пажљиво размотрене и инкорпориране у финални текст Предлога закона који ће бити упућен Скупштини на разматрање и усвајање», закључује се у саопштењу Владе.
Венецијанска комисија је саветодавно тело Савета Европе, састављено од независних стручњака за уставно право. Настала је 1990. године после распада совјетског блока, у време хитне потребе за уставном помоћи Централној и Источној Европи. Званично име те комисије је «Европска комисија за демократију кроз право», али пошто се она четири пута годишње састаје у Венецији, у Италији, уобичајено се назива «Венецијанска комисија».