To Be Secure Budva: NATO i EU da ostanu posvećeni regionu
Veoma je važno da Evropa nastavi sa politikom proširenja, jer će to doprinijeti stabilnosti kontinenta, ocijenio je crnogorski predsjednik, Milo Đukanović.
Dvodnevni Forum, koji je okupio lidere i uticajne ličnosti iz regiona, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), organizovao je Atlantski savez Crne Gore, a u njegovom fokusu biće stabilnost, bezbjednost i budući prosperitet Zapadnog Balkana, u kontekstu procesa na evropskom kontinentu i na globalnom planu.
Đukanović je, govoreći na panelu pod nazivom “Upravljanje kormilom Evrope usred jake plime i vjetrova promjena” rekao da sve što je saopšteno na prošlom forumu jednako je zastupljeno danas kao i tada.
Nakon nedavno završenih izbora za Evropski parlament (EP), Evropa nastavlja da živi u stanju strateške konfuzije koja je izazvana krizama i koja je sputava da odgovori na pitanje proširenja Evrope, kaže Đukanović.
"Sputava da odgovori i na pitanje koje se odnosi na nedovoljnu profilaciju evropskog identiteta na vanjskopolitičkoj i bezbjednosnoj temi. Mogli bi biti zadovoljni onim što vidimo u regionu- započelo je i rješavanje važnog problema, kosovskog pitanja, što je veoma važno".
To je, smatra on, kapitalo važno pitanje za stabilnost regiona.
Govoreći o evroatlanskom partnerstvu kazao je da treba da se nastavi sa politikom pune odgovornosti prema savezu.
"Kao ključni partneri u savezu treba da nastavimo da gradimo strateška partnerstva jer nije izlaz u neprijateljstvu. Na Balkanu se sada prelama pitanje da li ćemo odbraniti evropske vrijednosti ili ćemo Balkan prepustiti trećim stranama", naveo je Đukanović.
On je rekao da će Crne Gora nastaviti da učvršćuje partnerstva i u regionu i na međunarodnim nivou.
Predsjednik Slovenije, Borut Pahor, ocijenio je da proces proširenja neće biti glavna tema na agendi nove Evropske komisije.
"Na osnovu svog iskustva kao člana EP, mogu reći da nažalost proširenje neće biti na vrhu agende naredne Evropske komisije. Ta tema mora makar biti na dnu agende", rekoa je Pahor.
Prvi uslov je, rekao je on, da svakoj članici EU mora biti jasno da je proširenje Unije na Zapadni Balkan ustvari geopolitičko pitanje, koje je kompleksno.
"Proces zbog toga treba da se nastavi. Za svaku zemlju regiona, ali i za Brisel bi bilo dobro da se region posmatra kao cjelina. Na osnovu iskustva koji imam, bilo bi dobro ukoliko bi Brisel region posmatrao kao cjelinu a za to je potreban malo drugačiji stav svih u regionu", naveo je Pahor.
On smatra da je to jedini mogući put.
Bilo bi mudro, poručio je on, da se Zapadni Balkan posmatra kao paket i da se nadahnu zemlje u regionu da rjesavaju bilateralna pitanja.
"Kljucna zemlja je BIH. Snažno podržvam dijalog Beograda i Prištine. Bosnu treba da imamo na agendi i da podstaknemo političke snage u toj zemlji da nastave u reformama i napreduju", rekao je Pahor.
Ministrica odbrane Bosne i Hercegovine Marina Pendeš (BiH), na pitanje da li je razočarana što je Evropska komisija preporučila otvaranje prostupnih pregovora za Albaniju i Makedoniju, a ne i za BiH, odgovorila da jeste malo razočarana, ali da je optimista da će i ta država uskoro naći rješenje.
„BiH je dio Evrope, vrijednosti koje dijelimo sa EU su vrijednosti koje se poštuju i u Bosni. Politika proširenja je nužna“, kazala je Pendeš.
Ministar odbrane Njemačke Tomas Silberhorn rekao je da brzinu napredovanja ka EU određuju same države, a ne EK.
Jasno je, kako je kazao, da treba da postoji zajedničko evropsko interesovanje da se jasno pokaze šta znači evropski koncept partnerstva.
„Brine me što je Zapadni Balkan u prošlosti bio i ostao u nekoj mjeri na meti interesa drugih“, rekao je Silberhorn.
On priznaje da postoji uzdržanost u nekim članicama EU po pitanju proširenja, ali da je poslata jaka poruka sa izbora za EP, jer je zabilježen rast učešća građana, posebno omladine.
„Zapadni Balkan će imati jaku podršku njemačke vlade. Postoje jake poruke u izvještajima o napretku država“, poručio je Silberhorn.