Kostovicova: EU inertna prema inicijativi za REKOM
"Ovakva situacija može se tumačiti kao nespremnost zemalja članica EU da opomenu zemlje Balkana zbog njihovog oklevanja i opstrukcije po pitanju suočavanja sa prošlošću", napisala je Denisa Kostovicova u autorskom članku koji prenosi Koalicija za REKOM (www.recom.link), prenosi Beta.
Ocenila je da je takva politika ujedno i signal lokalnim elitama na Zapadnom Balkanu da potpisi ne znače mnogo, jer ni pojedinačne države članice, ni EU kao celina, a kamoli lokalne organizacije civilnog društva, neće ili ne mogu da ih pozovu na odgovornost.
"Ne brine ih ni činjenica da dubok osećaj nepravde može da tinja i boli, sa implikacijama koje mogu da dosegnu izvan granica Balkana", kazala je Denisa Kostovicova i dodala da su na taj način izneverene nade civilnog društva iz regiona da će potpisivanje deklaracije na Samitu u Londonu biti formalni početak procesa osnivanja REKOM-a.
Prema njenim rečima, argumenti za formiranje REKOM-a su ubedljivi, jer bi ta regionalna komisija napravila registar ubijenih i preživelih žrtava teških kršenja ljudskih prava i okolnosti njihovog stradanja.
"Iako će činjenice o ratnim zločinima uvek biti izložene različitim interpretacijama u podeljenim postkonfliktnim sredinama, utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima će pre svega sprečiti političku manipulaciju u vezi sa brojem žrtava i doprineće naporima sa ciljem pomirenja", navela je Denisa Kostovicova.
Dodala je da bi isceljujući pristup potrazi za pravdom kroz svedočenja žrtava, umesto kroz suđenja za ratne zločine, bio takođe koristan za povećanje empatije prema žrtvama koje pripadaju drugoj etničkoj grupi.
"Sve etničke grupe na Balkanu ulogu žrtve razumeju isključivo iz sopstvene etničke perspektive. Pomirenje zahteva priznavanje bola i patnje drugih", poručila je Denisa Kostovicova.
Ocenila je da vlade u regionu oklevaju sa formiranjem REKOM-a jer je svaki korak u pravcu pomirenja, čak i skroman, najveća pretnja elitama na Balkanu.
"Pomirenje ugrožava kredibilitet nacionalističke retorike koja se pokazala kao korisna u skretanju pažnje sa lošeg rukovođenja državama, uključujući i korupciju", dodala je autorka.
Navela je da joj je u trenutku otvorenosti, na marginama Londonskog samita, jedan balkanski zvaničnik otkrio svoju iskrenu dilemu oko toga koji je pravi način za pomirenje: ostaviti prošlost iza sebe i nastaviti dalje, ili uroniti duboko u bol i rane radi pomirenja.
"Politika EU, koja izvan puke retorike nije nedvosmisleno posvećena problemu, i kojoj nedostaje program akcije i ocene napretka u rešavanju zločina iz prošlosti i unapređenju pomirenja, takođe deluje neodlučno", ocenila je Denisa Kostovicova.
Samit zemalja Zapadnog Balkana održan je u Londonu 9. i 10. jula ove godine.