Занемаривање имовине Срба које је држава дала Хрватима
Према подацима Државног уреда за обнову и стамбено збрињавање, Хрватска је дала Хрватима чак 8.725 стамбених објеката откупљених преко Агенције за некретнине од избеглих Срба, а у власништву државе остало је још 1.066 таквих објеката, који су потпуно препуштени пропадању. Пакрац, Петриња, Слуњ, Кореница, Плитвичка Језера, Грачац, Бенковац и Книн места су у којима је […]
Занемаривање имовине Срба које је држава дала Хрватима
Према подацима Државног уреда за обнову и стамбено збрињавање, Хрватска је дала Хрватима чак 8.725 стамбених објеката откупљених преко Агенције за некретнине од избеглих Срба, а у власништву државе остало је још 1.066 таквих објеката, који су потпуно препуштени пропадању.
Пакрац, Петриња, Слуњ, Кореница, Плитвичка Језера, Грачац, Бенковац и Книн места су у којима је крајем 1990. и почетком 2000. посредством Агенције за правни промет и посредовање некретнинама (АПН) држава откупила велики број кућа у власништву локалних Срба, пише хрватски портал „Новости“.
Подсећа се да су за тај процес често били везани фалсификовани уговори, претпродаја и превара оригиналних власника некретнина, чиме је онемогућен повратак великог броја грађана српске националности.
Према подацима Централног државног уреда за обнову и стамбено збрињавање, који је сада одговоран за ту имовину, држава је закључно с 2019. годином грађанима хрватске националности поклонила укупно 8.725 стамбених објеката који су некада били махом у власништву Срба.
Највише их је у Шибенско-книнској (1.802), Сисачко-мославачкој (1.748), Вуковарско-сријемској (1.110), Личко-сењској (844), Задарској (815), Карловачкој (779) и Осјечко-барањској (742) жупанији.
Осим тога, пише портал, Хрватска је велики број некретнина које су купљене посредством АПН-а користила у сврху стамбеног збрињавања особа које су биле привремени корисници туђе напуштене имовине. Откупљене куће тако су додељиване на коришћење Хрватима из Босне и Херцеговине, с Косова и хрватских острва.
Како су се времена мењала, тако су и крајеви у којима су некада живели Срби све више тонули у бесперспективност, па су и новодосељени, који су већином били корисници социјалне помоћи, почели да пакују своје кофере и одлазе. За собом су оставили поклоњене куће, за које често нису плаћали режије.
За разлику од њих, повратници српске националности још увек се налазе на листама чекања за обнову и стамбено збрињавање, иако према подацима Централног државног уреда тренутно постоји 1.066 празних породичних кућа, које су купљене посредством АПН-а. „Новости“ сазнају да тај број не обухвата куће поклоњене корисницима који већ годинама не живе у њима, али се и даље воде као њихови станари.
Поред осталог, наводи се, то доказује да Хрватска, која је након акције „Олуја“ на основу Закона о привременом преузимању и управљању одређеном имовином, а који се косио с уставном одредбом о неповредивости власништва, „брижно“ управљала некретнинама у власништву Срба, данас занемарује ту имовину.
„Те куће постале су ругла наших села, па и градова. Реч је о рушевинама у којима више нико не живи, а када их је држава откупила, имале су централно грејање, паркете и намештај. Држава се показала као изузетно лош господар јер те куће више нису за живот, него за рушење“, казао је за портал Југослав Весић, начелник Општине Ердут.
Иста је ситуација и у другим крајевима који до данас носе ознаку потпомогнутих подручја, пишу „Новости“ и додају да су девастиране и напуштене и куће које се налазе дуж државног пута Д1, од Карловца према југу.
Новости