Rusija se iz blizine informiše o Jarinju
Prisustvo ruskih zvaničnika, u pratnji srpskih, u objektima Vojske Srbije na samoj granici Srbije i Kosova je konfuzna poruka Beograda koja može naići na osude od strane zemalja Zapada, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Kosovski Srbi već osmi dan blokiraju dva prelaza na severu Kosova – Jarinje i Brnjak – zbog odluke o reciprocitetu, ali i zbog odluke da će tablice sa gradovima na Kosovu, koje izdaje Srbija, biti konfiskovane.
Podsetite se: Obavezno skidanje srpskih tablica pri ulasku na Kosovo
Svega nekoliko kilometara severnije, ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović su 26. septembra obišli deo snaga Vojske Srbije koje se nalaze u stanju povišene borbene gotovosti u vojnoj bazi "Rudnica", u blizini grada Raška, na pravcu ka graničnom prelazu Jarinje.
Sa njima su bili i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan Harčenko i izaslanik odbrane general-major Aleksandar Zinčenko, a kao razlog navodi se "kako bi se lično uverili u aktuelnu situaciju".
Vučić: Tražimo povlačenje trupa sa severa Kosova
Savet za nacionalnu bezbednost Kosova zasedao zbog incidenata na severu
Eskobar za VOA: O tablicama u Briselu, Srbija i Kosovo da ne militarizuju situaciju
Boško Jakšić ocenjuje da je to diplomatski poen Moskve, a promašaj Beograda.
"Moskva nastavlja da kosovski konflikt uspešno koristi kao najvažniji kanal širenja svog uticaja. S druge strane, Beograd je nesmotreno odveo ambasadora za Rašku i nema sumnje da će se na Zapadu taj proces tumačiti kao provokacija", smatra Jakšić.
Šta su poručili ruski i srpski zvaničnici?
Kako se navodi na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane Srbije, ministar Stefanović je zahvalio gostima iz Rusije, "što su se upoznali sa situacijom na administrativnoj liniji i severu KiM [Kosovo i Metohija]".
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko potvrdio je podršku Rusije stavu Beograda i izrazio zabrinutost zvanične Moskve, dodaje se.
"Ovo je usmereno na etnički čisto Kosovo", ocenio je Bocan Harčenko.
Ambasador Rusije je posetu iskoristio i da prokomentariše stav zapadnih zemalja, koji je nazvao "čudnim" i "štetnim" naglasivši da "zatvaraju oči pred situacijom koja je veoma opasna, iako, kako je rekao – svako razume ko je kriv i gde je razlog ovakvih provokacija".
Evropska unija, SAD i NATO su u nekoliko navrata od početka krize pozvali i Srbiju i Kosovo na smirivanje tenzija i dijalog.
Jasna poruka Moskve Beogradu
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za RSE da Ruska Federacija na ovaj način šalje podršku Srbiji i šalje poruku da će stati iza mera koje Beograd bude preduzeo.
"Ta poruka je upućena pre svega Beogradu, a svi drugi mogu da na osnovu toga izvedu zaključak da Beograd ima veći manevarski prostor da deluje, ako bude potrebno da zaštiti Srbe na Kosovu", kaže Anđelković.
Prema njegovim rečima, prisustvo ruskih zvaničnika u vojnim objektima Srbije doprinosi smirivanju tenzija, jer "Evropska unija, koja je bila garant Briselskog sporazuma, ništa nije uradila da taj sporazum bude implementiran".
Bojažljiv kurs Srbije prema Kremlju
Boško Jakšić, pak, smatra da Srbija na ovaj način šalje kako o svom stavu prema rešenju kosovskog pitanja, tako i u pogledu svoje geostrateške opredeljenosti.
"S jedne strane imamo poruku koja je upućena, između ostalog, i NATO-u, a istovremeno često čujemo da je NATO garant sigurnosti Srba na Kosovu. Te kontradiktorne poruke stvaraju stanje opšte konfuzije koja znači da kosovski problem u doglednoj budućnosti neće biti rešen", smatra Jakšić.
On napominje da predsednik države Aleksandar Vučić ponavlja da je članstvo u Evropskoj uniji geostrateško opredeljenje Srbije, a istovremeno konstantno povlači poteze koji to dovode u sumnju.
To se uvek radi zbog ustupaka Rusiji, dodaje Jakšić.
"U tom kontekstu, boravak ambasadora Harčenka na jugu Srbije je još jedna potvrda bojažljivog kursa Vučićeve vlasti prema Kremlju", smatra Boško Jakšić.
Ministar odbrane Srbije po drugi put sa Rusima o Kosovu
Nebojša Stefanović se sa ambasadorom Rusije u Srbiji sastao i 22. septembra u Beogradu. Ministar je tada, kako se navodi na sajtu ministarstva, izrazio zahvalnost na "čvrstoj i doslednoj podršci koju Ruska Federacija pruža Srbiji po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, posebno u ovim teškim trenucima koje srpsko stanovništvo proživljava na Kosovu i Metohiji".
Stefanović je, dodaje se, ocenio da aktuelna situacija, "u kojoj Priština nametanjem novih jednostranih mera krši slobode kretanja, predstavlja nastavak nepoštovanja Briselskog sporazuma".
Ministar je takođe tom prilikom pozvao Rusiju da učestvuje na predstojećem vojnotehničkom sajmu "Partner 2021.", koji se u oktobru održava u Beogradu.
Srbija i Rusija i kritike
Srbija i Rusija tradicionalno održavaju bliske odnose. Obe zemlje ne priznaju nezavisnost Kosova, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost. Rusija glasa protiv prijema Kosova u UN, dok zauzvrat Srbija odbija da uvede sankcije Moskvi.
Upravo zbog saradnje sa Rusijom Srbija je na meti kritika sa zapada zbog toga što kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU) još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom.
I vojna saradnja Srbije i Rusije brine zapad. Tako je u junu izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio da zajednička vojna vežba sa Belorusijom i Rusijom ne pomaže napretku Srbije u evrointegracijama.
Srbija je učestvovala na trilateralnoj vežbi "Slovensko bratstvo 2021." sa Rusijom i Belorusijom od 8. do 19. juna u bazi Novorosijske gardijske vazdušno-desantne planinske jedinice na teritoriji Krasnodara, na jugozapadu evropskog dela Rusije.
Aktivnosti proruskih naloga u Srbiji
"Moskva zabrinuta za Kosovo". Ovo je samo jedan od mnogobrojnih naslova koji se dele na Fejsbuku (Facebook) sa proruskih naloga u Srbiji od početka krize na granici dve države.
Radi se o grupama i one u svojim nazivima imaju proruske elemente. Ključne reči koje ih povezuju su: Putin, Srbija, Rusija, Kremlj.
Ipak, ovi nalozi imaju još jednu zajedničku karakteristiku. Svaki post objavljuju u istom trenutku. Radio Slobodna Evropa pretragom je pronašao šest naloga Fejsbuk grupa koje vode sinhronizovanu kampanju.
Kroz objave se u pozitivnom kontekstu govori o aktivnostima Srbije na granici s Kosovom i u istom tonu prenose komentari i uključivanje zvaničnika Rusije u krizu.
To nije prvi put da se ove grupe aktiviraju tokom kriznih situacija u odnosima sa susedima Srbije. Nacionalističkom retorikom uključili su se i početkom septembra 2021. tokom tenzija i incidenata na Cetinju, koji su pratili ustoličenje mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija. Na njihovu aktivnost tada je ukazao je Digitalni forenzički centar (DFC) iz Podgorice.
I ruski kontroverzni mediji fokusirani na Kosovo
Dešavanja na severu Kosova pomno prati i portal NewsFront. "Zajednica srpskih opština je na Kosovo zabranjen termin", "Kurti sprema novu krizu", neki su od naslova na tom portalu.
Kompanija Fejsbuk (Facebook) saopštila je u aprilu 2020. godine da je uklonila mrežu naloga i stranica iz Rusije koji su, između ostalog, objavljivali i na srpskom jeziku, u sklopu svojih napora da zaustavi koordinirane kampanje koje nastoje da manipulišu javnom raspravom.
"Ova mreža objavljivala je na ruskom, engleskom, nemačkom, španskom, francuskom, mađarskom, srpskom, gruzijskom, indonežanskom i Farsi jeziku, fokusirajući se na širok spektar regiona širom sveta. Naša istraga povezala je ovu aktivnost sa pojedincima u Rusiji, regionu Donbasa u Ukrajini i dve medijske organizacije na Krimu - 'NewsFront' i 'SouthFront'. Ovu mrežu smo pronašli kao deo naše interne istrage sumnjivog koordinisanog neovlašćenog ponašanja u regionu", navodi se u izveštaju Fejsbuka.
Informacije sa severa Kosova objavljuje i portal Katehon, čiji su predstavnici ruski biznismen poznat po svojim vezama s Kremljom i zastupanju konzervativnih i nacionalističkih stavova, Konstantin Malofejev i Aleksandar Dugin, istaknuti nacionalistički ideolog povezan sa Kremljom.
Pročitajte: Ruske obaveštajne službe i tamni svet bitkoina
U jednom od tekstova se navodi da je "trolovanje Albanaca nateralo Srbije na pobunu", a portal je takođe izvestio i o pomeranju srpske vojske ka granici sa Kosovom.
I tu nije kraj
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je na svom Facebook nalogu 25. septembra napisao da su neke "kriminalne osobe sa ekstremističkim stavovima" učestvovale u blokiranju prelaza na severu Kosova.
"Vladislav Dajković, crnogorski državljanin, je 22. septembra 2021. godine ušao na Kosovo preko graničnog prelaza Jarinje i pridružio se demonstrantima. Takođe, on ima i srpsko državljanstvo", napisao je Kurti uz objavljene fotografije Dajkovića.
"Dajković je takođe član Ruskog imperijalističkog pokreta (čija se zastava vidi na fotografiji), koji su Sjedinjene Države proglasile terorističkom organizacijom", navodi Kurti u objavi.
Dajković, inače politički aktivan u bloku stranaka koje su opozicija stranci predsednika Mila Đukanovića, reagovao je istog dana i na svom nalogu na Fejsbuku naveo da nije ekstremista i da nije ruski plaćenik.
"Ja sam običan mladi Srbin iz Crne Gore koji je pošao na Kosovo i Metohiju da stisne ruku i zagrli svoju braću Srbe koji se bore za ljudska prava na svom ognjištu", naveo je on i dodao da su mu kosovske vlasti zabranile ulazak na Kosovo.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani u svojoj izjavi istog dana pozvala je međunarodnu zajednicu da ne zanemari, kako je rekla, tendenciju Rusije i Srbije da destabilizuju region, nanesu štetu Evropskoj uniji i NATO.
Saradnja na tekstu: Svetlana Božić Krainčanić