Jedinstvena Rusija vodi na izborima obeleženim navodima o neregularnostima

Ruska vladajuća partija Jedinstvena Rusija, koju podržava Kremlj, na putu je da, kako je očekivano, ostvari ubedljivu pobedu na izborima za donji dom parlamenta, pokazuju prvi rezultati, posle trodnevnog procesa glasanja koje su obeležili nepravilnosti i navodim o nameštanju glasanja, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Centralna izborna komisija saopštila je da posle zatvaranja biračkih mesta u nedelju 19. septembra da je, na osnovu skoro 25 odsto prebrojanih glasova, Jedinstvena Rusija, koja snažno podržava predsednika Vladimira Putina, dobila nešto preko 44 odsto glasova. Slede Komunistička partija sa 22 odsto i nacionalistička Liberalno demokratska partija sa 8,5 odsto.

Izlazna anketa INSOMAR predviđa da će Jedinstvena Rusija osvojiti 45,2 odsto glasova, komunisti 21 odsto, a Liberalno demokratska partija 8,7 odsto.

Na izborima nije bilo značajnijeg prisustva opozicije pošto su organizacije povezane sa zatvorenim Aleksejem Navaljnim, najsnažnijim kritičarem Kremlja, proglašene ekstremističkim. Glasanje je takođe bilo obeleženo brojnim izveštajima o nepravilnostima, uključujući i punjenje listića u glasačke kutije.

Zbog sistema glasanja, zasad nije jasno kako će se rezultati pretočiti u raspodelu mesta u novom sazivu Dume.

Polovina od 450 mesta se dodeljuje prema glasanju za partijske liste, dok se druga polovina bira po većinskom sistemu. Izborni zvaničnici su rekli da prvi rezultati sugerišu da kandidati Jedinstvene Rusije vode u 130 takvih pojedinačnih trka.

Jedinstvena Rusija, koja trenutno ima 334 od 450 poslanika u Dumi, nastoji da zadrži supervećinu koja omogućava promenu ustava. Ta stranka je, međutim, duboko nepopularna i istraživanja nezavisnih anketara pokazala su da je njen rejting najniži u poslednje dve decenije od kada je osnovana.

Na poslednjem nacionalnom glasanju 2016. godine, Jedinstvena Rusija osvojila je nešto više od 54 odsto glasova.

Apatija je još jedna velika briga za vlasti, pošto su ruski glasači sve ciničniji po pitanju slobodnih i fer izbora. Sredinom popodneva 19. septembra izlaznost na biračkim mestima širom zemlje bila je oko 43 odsto, saopštila je Centralna izborna komisija.

Pored testa za Jedinstvenu Rusiju, trodnevno glasanje bilo je i veliki test za Navaljnog, uhapšenog borca protiv korupcije čiji su saveznici mnogo uložili u strategiju "pametnog glasanja", s ciljem da se podrije kontrola Ujedinjene Rusije nad politikom u zemlji.

Ove godine većina kandidata koja je dobila podršku "pametnog glasanja" dolazi iz Komunističke partije, iako ona s još dve stranke u Dumi retko glasa protiv inicijativa većina ili onih za koje je izričito lobirao Kremlj.

"Ako stranka Jedinstvena Rusija uspe, naša zemlja će se suočiti sa još pet godina siromaštva, pet godina svakodnevne represije i pet uzalud potrošenih godina", navedeno je na Navaljnovom Instagram nalogu uoči izbora.

Poslednjih meseci, vlasti su pokrenula sveobuhvatnu akciju protiv Navaljnove političke mreže, označivši je "ekstremističkom organizacijom" i zabranivši njegovim saveznicima da učestvuju na izborima.

Navalni u zatvoru izdržava kaznu od dve i po godine po optužbama za koje njegovi saveznici kažu da su politički motivisane.

Kada je glasanje počelo 17. septembra, Navaljnova aplikacija Pametno glasanja nestala je iz Eplove (Apple) i Guglove (Google) prodavnice. Telegram, popularna aplikacija za razmenu poruka i ključni alat Navaljnovog tim za širenje svojih poruka, takođe je uklonio Pametno glasanje. Jutjub (YouTube), koji je u vlasništvu Gugla, takođe je uklonio video s imenima kandidata koji su podržani strategijom "pametnog glasanja".

Blokirano je i oko 50 sajtova koje vodi Navalni, uključujući i onaj koji je posvećen pametnom glasanju.

Dugi redovi

Glasanje, koje se održava uporedo sa izborima za regionalne guvernere i lokalne skupštine, održano je uz rasprostranjene izveštaje o nepravilnostima.

Prvog dana glasanja na nekim biračkim mestima bilo je neuobičajeno dugih redova. Nezavisna organizacija za praćenje izbora Golos sugerisala je da je reč o radnicima u državnim kompanijama i službama, kao i pripadnicima vojske koje su Jedinstva Rusija i vlasti primorale da glasaju.

Glasači intervjuisani u jednom moskovskom okrugu izrazili su sumnje prema izbornim rezultatima i šansama opozicije da na njih utiču putem "pametnog glasanja".

"Možete videti šta se dešava na našim izborima. Ne verujem im", rekla je Tatjana Bočkova, novinarka koja je u 208. okrugu u Moskvi glasala za Sergeja Mitrohina, političara iz liberalne stranke Jabloko, koju je podržala na prethodnim izborima.

"Nisam koristila Pametno glasanje, jer ne verujem da to zaista može da funkcioniše", rekla je Bočkova za RSE.

Advokat Sergej Ros, koji je ranije branio opozicione aktiviste, rekao je da je sledio preporuku "pametnog glasanja" i glasao za Mitrohina.

On je rekao je da nema poverenja u izbore, ali da veruje da u Moskvi neće biti toliko nameštanja izbora kao u drugim delovima zemlje.

"Opozicija sada ima na raspolaganju više oruđa, poput pametnog glasanja", rekao je on. "Ali i država, i koristi to protiv medija i nezavisnih novinara".

Vadim, 63-godišnji pozorišni istoričar na jednoj moskovskoj akademiji, rekao je da je glasao za novoosnovanu partiju Novi ljudi, zbog njenog obećanja da će u politiku uvesti nova lica.

On generalno veruje u izbore, pošto mala izlaznost otežava vlastima da ih lažiraju, rekao je on. On se nije složio s tvrdnjama da su Novi ljudi jedna od nekoliko partija osnovanih u saradnji s Kremljem radi stvaranja iluzije da postoji konkurencija.

Širom Rusije bilo je izveštaja o popunjavanju glasačkih kutija i "glasanju na vrtešsci", gde su glasači autobusom prevoze od biračkih mesta do biračkih mesta kao organizovana grupa. Nejasno je, međutim, u kojoj meri izveštaji o prevarama mogu uticali na konačan rezultat.

Navodi o punjenju glasačkih kutija

Navaljnov tim pozvao je birače da glasaju poslednjeg dana kako bi se smanjile šanse da njihovi glasovi ne budu odbačeni posle prva dva dana glasanja.

Vlasti su navele da su proširile izbore na tri dana kako bi sprečile gužve zbog pandemije COVID-19. Kritičari, međutim, kažu da duži period glasanja nudi široke mogućnosti za manipulaciju i ostvarenje željenog ishoda.

U Sankt Peterburgu je nezavisna grupa za praćenje izbora izvestila da su jednog kandidata opozicione stranke Jabloko pretukli policajci na biračkom mestu 19. septembra nakon što je tvrdio da su nestale gomile neiskorišćenih glasačkih listića.

Video snimak koji su podelili aktivisti prikazuju najmanje tri policajca koji guraju Nikitu Sorokina, kandidata za lokalnu skupštinu. Viđeno je i kako je nekoliko drugih posmatrača nasilno uklonjeno s birališta.

Golos je ranije izvestio da je bilo oko 2.000 kršenja procedure, kao i kršenja mera za čuvanje glasačkih listića na biračkim mestima, da su neki glasali više puta, kao i desetine incidenata ubacivanja listića u glasačke kutije.

Genadi Zjuganov, koji je na čelu Komunističke partije, takođe je naveo široko rasprostranjena kršenja zakona i pozvao izborne zvaničnike da odgovore na izveštaje o "brojnim apsolutno nečuvenim činjenicama", uključujući punjenje glasačkih kutija.