Na Kosovu istekao rok za oko 130.000 AstraZeneca vakcina  

Ministarstvo zdravlja Kosova najavilo je da će u roku od nekoliko dana zvanično početi pregovori sa kompanijom Pfizer/BioNTech o novom ugovoru o nabavci vakcina protiv korona virusa.  

Informacija je objavljena u trenutku u kom je postalo poznato da će, na drugoj strani, Kosovo morati da se reši više od 133.000 doza vakcine AstraZeneca.  

Do objavljivanja ovog teksta, Pfizer / BionTech nije potvrdio Radiju Slobodna Evropa (RSE) najave ponovnih pregovora sa Kosovom.  

Zvaničnici u Ministarstvu zdravlja rekli su da pregovori sa kompanijom Pfizer nisu laki zbog brojnih zahteva širom sveta za vakcinama tog američko-nemačkog proizvođača, ali će, naglašavaju, sprovesti  sve potrebne pripreme.  

Pregovore će voditi komisija za procenu vakcine i pregovaranje.  

"Pošto sada imamo preporuku Nacionalnog instituta za javno zdravlje za davanje treće doze, komisija će tek započeti pregovore sa kompanijom sa kojom imamo jedan ugovor, ali ne isključujući i druge proizvođače kako bismo osigurali takođe treću doze koje su neke zemlje već počele da primenjuju“, rekao je zavRSE portparol Ministarstva zdravlja Faik Hoti.  

Kosovo je u maju potpisalo ugovor sa farmaceutskom kompanijom Pfizer o isporuci preko milion vakcina protiv korona virusa. Prosečno oko 55.000 doza Pfizera dolazi na Kosovo svake nedelje. Do sada je polovina vakcina davana prema ovom ugovoru.  

Kosovo takođe prima vakcine putem globalnog mehanizma za raspodelu vakcina COVAX i od drugih partnera u obliku donacija. Među njima je i vakcina iz Oksforda, AstraZeneca, ali koju građani Kosova nerado primaju.  

Kao rezultat odbijanja te vakcine, Kosovo je moralo da izoluje preko 133.000 doza AstraZeneca zbog isteka roka upotrebe. Ove vakcine je donirala Norveška.  

Kakvo je trenutno stanje na Kosovu?  

U poslednjih sedam dana na Kosovu je registrovano 11.440 novih slučajeva i 170 žrtava.  

U okolnostima rastućeg broja inficiranih, Ministarstvo zdravlja navodi da Kosovo uverava da ima dovoljno vakcina. Zvaničnici ove institucije izjavili su da se od početka sledeće nedelje očekuje dolazak još 465.000 vakcina Pfizer, donacija iz Sjedinjenih Država i 150.000 vakcina AstraZeneca iz Nemačke. Do kraja septembra, Kosovo očekuje da će na raspolaganju biti skoro milion vakcina.  

"U narednim danima i nedeljama, naravno, intenzitet razgovora o trećoj dozi će se voditi na nivou stručnjaka, ali će se pojačati i obaveza da se obezbedi što više doza", rekao je Faik Hoti.  

Od četvrtka ujutru (2. septembar), 295.000 građana na Kosovu je vakcinisano sa dve doze vakcine. Prvu dozu je već uzelo oko 280.000 ljudi. Prema podacima Ministarstva zdravlja, 31 odsto kosovskog stanovništva je vakcinisano protiv korona virusa do kraja avgusta.  

Da li je treća doza neophodna?  

Skender Sila (Syla) iz Svetske zdravstvene organizacije u Bugarskoj izjavio je za RSE da bi za sada zdravstveni mehanizmi trebali da povećaju procenat vakcinisanih prvom i drugom dozom protiv korona virusa.  

„S obzirom da je vakcinacija na Kosovu počela mnogo kasnije nego u drugim zemljama, cilj je postići najveći mogući procenat. SZO preporučuje ravnomernu distribuciju vakcina. Ovo je pandemija i ne treba je posmatrati samo na državnom nivou, trebalo bi postojati jednak pristup vakcinama pre nego što se razmotri treća doza. Apsolutno ne isključujemo treću dozu", rekla je Sila.  

Hana Džemalji (Xhemajli), specijalista za istraživanje globalne zdravstvene politike, navodi za RSE da bi fokus institucija trebalo da bude ubeđivanje građana da se vakcinišu što je više moguće.  

O rezervi prema AstraZeneci  

Džemajli je rekla da je vakcine koje se koriste na Kosovu odobrila Evropska agencija za lekove (EMA) i prema njenim rečima, građani ne bi trebalo da oklevaju u vakcinaciji ako ne postoje vakcine Pfizer.  

"Razumem perspektivu ministarstva, koje može započeti pregovore o kupovini drugih vakcina od Pfizera, jer su treće doze, SAD, Izrael i druge zemlje odlučile da ga daju negde za šest do devet meseci. Nakon druge doze , što znači da ovu treću dozu možemo početi da vidimo negde u januaru ili februaru sledeće godine, do maja“, rekao je Džemajli.  

"Čeka nas neko drugo vreme da zamislimo taj proces, jer imamo veliki otpor građana da prime vakcinu AstraZeneca, otpor koji bi trebali izbegavati", dodala je ona. 

“Zvanične i nezvanične mogućnosti”  

Istovremeno, infektolog Šhemsedin Drešaj (Shemsedin Dreshaj), član Odbora za zdravstvo i socijalnu zaštitu u Skupštini Kosova, rekao je da bi obezbeđivanje dodatnih vakcina trebalo da bude među prvim prioritetima Ministarstva zdravlja, u vreme kada je epidemiološka situacija na Kosovu otežana.  

„Pregovori o kupovini vakcina trebalo bi da budu prioritet zemlje, prioritet vlade i ministarstva. Mislim da svako kašnjenje u satima kasni, da ne govorimo o trenutnoj situaciji u kojoj se nalazimo, gde identifikujemo desetine mrtvih i hiljade novih slučajeva dnevno, mnoge aktivne slučajeve koji šire virus širom zemlje ", rekao je Drešaj i iz Alijanse za budućnost Kosova.  

Drešaj je rekao da bi za obezbeđivanje više vakcina trebalo koristiti sve institucionalne mehanizme, ali i razmotriti zvanične i nezvanične mogućnosti.  

"Mnogo toga se može učiniti bolje i brže, da se građani vakcinišu i zaštite", rekao je on. 

Zvaničnici Vlade Kosova rekli su da će do kraja 2021. godine, prema državnom planu imunizacije, biti vakcinisano više od 60 odsto građana.