Aktivista Falun Gonga: U Kini progonjeni, u Srbiji zabrana okupljanja

Aktivisti Falun Gonga zadovoljni su sudskom odlukom da je njihovo zadržavanje 2014. godine u Beogradu bilo protivustavno, ali ne i brzinom donošenja te odluke, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Marković, aktivista Falun Gonga i producent dokumentarca "Na crnoj listi".

Nakon sedam godina Ustavni sud Srbije, kao poslednja sudska instanca, doneo je odluku u korist aktivista koji su pokušali da protestuju u decembru 2014. godine u Srbiji uoči samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, ali su u tome bili sprečeni tako što su uhapšeni, a potom deportovani iz zemlje.

Falun Gong je grupa koja promoviše budističku školu meditacije, a njeni aktivisti su progonjeni u Kini od 1999. godine.

Oni su, kako se navodilo 2014, nameravali da mirno protestuju za vreme samita u Beogradu radi podizanja svesti o stanju ljudskih prava u Kini, prvenstveno zbog "protivzakonitog progona" Falun Gonga.

Marković kaže da u Srbiji od 2014. godine aktivistima Falun Gonga nisu dozvoljena nikakva javna okupljanja.

RSE: U čemu je značaj odluke Ustavnog suda?

Marković: Odluka Ustavnog suda Srbije dolazi posle sedam godina od kad se desio incident sa 11 aktivista Falun gonga u Beogradu za vreme kineskog samita kada je nezakonito privedeno tih 11 ljudi koji apsolutno ništa nisu uradili. Jednostavno su došli u ovu zemlju da bi radili neke akcije koje nisu nezakonite, ali oni čak nisu imali ni priliku da bilo šta urade jer su iz svojih hotela čim su se prijavili odvedeni u nepoznatom pravcu.

Zašto kažem u nepoznatom pravcu, zato što su im oduzeti mobilni telefoni, pasoši, nije im dato pravo da se jave kući, da zovu advokata, čak im nije rečeno uopšte da su privedeni, samo im je rečeno "pođite, molim vas, sa nama u stanicu da malo popričamo". Oni su odvedeni u Savsku ulicu (policijska stanica, prim. aut.) gde su držani nekoliko sati, takođe ispitivani, a na kraju su završili u Padinskoj skeli (zatvor, prim. aut.) gde su bili tri dana.

Niko im nije rekao zašto su tu, nezvanično im je rečeno da su ugrozili bezbednost Srbije i tek kada je kineski premijer otišao oni su, ne pušteni, već su deportovani do granice svojih zemalja. Pretpostavljam da se ne bi mogli obratiti medijima.

 

RSE: I kako je to ponašanje srpskih vlasti ocenjeno prema odluci Ustavnog suda Srbije?

Marković: Zadržavanje njihovo je ocenjeno kao protivustavno jer oni nisu uradili ništa protivzakonito.

RSE: Bilo je 11 aktivista, za koliko njih je odneta odluka?

Marković: Odluka Ustavnog suda je doneta za njih pet, očekuje se još jedna kao šesta. Ostali iz nekih proceduralnih razloga, možda i ličnih, nisu podneli podnesak Ustavnom sudu.

Skupovi Falong Gonga: Biti na nekom mestu i pokazati transparente

RSE: Aktivisti Falun Gonga su nameravali da protestuju tokom samita na kome je učestvovao i kineski premijer Li Kećijang. Kako bi izgledao protest da je održan?

Marković: Protesti Falun Gonga se od 1999. godine, kada je Falun Gong zabranjen i počeo da se proganja u Kini, dešavaju apsolutno širom sveta. Oni su uvek mirni.

Ti skupovi se svode na to da se pokažu transparenti, da se zahteva sloboda za Falun Gong, da prestane progon. U poslednje vreme i da se neki ljudi privedu pravdi, konkretno Đijang Ce Min, tadašnji lider Komunističke partije Kine koji je započeo progon (Falun gonga).

Znači, skup se svodi uglavnom na pokazivanje transparenata i biti na nekom mestu. To neko mesto je možda kineska ambasada, možda je Trg republike ili slično. U ovom slučaju podneti su uredno svi zahtevi. Policija je odbila sve to pod navodima mogućeg ugrožavanja bezbednosti.

Aktivisti ne bi održali nikakve skupove, nikada to ne rade ako se oni zabrane, već bi radili neke druge aktivnosti. Možda bi razgovarali sa Slobodnom Evropom, možda sa nekim drugim medijem, ali svakako ne bi na ulici imali nikakve demonstracije.

RSE: Šta mislite da li biste danas mogli da održite takav protest koji vam je bio onemogućen 2014. godine?

Marković: Od 2014. godine policija nažalost, po mom mišljenju, ne funkcioniše u ovom slučaju po zakonu već po političkoj direktivi. Samo u 2018. godini je bilo 14 zabrana skupova. Ti skupovi su bili ne ispred kineske ambasade, ne na Trgu republike, već idu do nekih manjih mesta kao što je Aranđelovac (opština u centralnoj Srbiji, prim. aut.).

Znači, sve prijave za javni skup idu u MUP, lokalna policija ih samo prosleđuje, i MUP očigledno ima jedan templejt (šablon) s obzirom da je obrazloženje uvek isto, a to je da bi skup mogao da ugrozi bezbednost jer bi se na tom mestu mogla pojaviti grupa ljudi koja podržava Komunističku partiju Kine, te bi mogao nastati incident.

Dan-danas aktivistima Falun gonga nisu dozvoljena nikakva javna okupljanja. Tu takođe postoje sudski sporovi. Vodi ih YUKOM (Komitet pravnika za ljudska prava). To su sporovi koji su vezani za zabranu okupljanja. Mislim da je to sad već otišlo i na Strazbur (Evropski sud za ljudska prava) jer su ovde sve sudske instance zaključile da policija ima pravo da zabrani skup miroljubivih ljudi.

Hapšenja u Kini, pa u Beogradu

RSE: Da li je aktivistima Falun gonga u još nekoj zemlji bilo zabranjeno okupljanje?

Marković: Koliko je meni poznato nije bilo nikakvih zabrana okupljanja. Kod nas u regionu, u Hrvatskoj, u Bosni i tako dalje se redovno održavaju skupovi ispred kineskih ambasada i konzulata.

Postoje neki tzv. osetljivi datumi kao što su 20. jul kada je počeo progon 1999. godine, zatim 13. maj koji je Svetski dan Falun Dafe (kako se još naziva Falun Gong, prim. aut.). Ti su dani obavezno dani kada se dešavaju neke aktivnosti ispred kineske ambasade. To nikada nije bilo zabranjeno ni u jednoj zemlji u regionu. Kod nas takođe nije problema sa tim sve do te 2014. godine. Od tada su automatski svi skupovi zabranjeni.

Nevolje sa dokumentarcem 'Na crnoj listi'

RSE: Vi ste producent dokumentarca "Na crnoj list" koji govori o tome šta se dešavalo 2014. tokom pokušaja protesta. Sa čim ste se suočavali tokom rada i prikazivanja filma?

Marković: Tokom rada na filmu smo sve vreme imali bojazan da li će se policija umešati. U stvari, da ne kažem policija, sve te stvari dolaze od kineske ambasade. Znači, da li će se kineska ambasada umešati, da li će pokušati da nas spreči u snimanju filma. To se desilo u manjoj meri nego što je očekivano, ali na primer kada su aktivisti dolazili u Beograd da daju intervjue bilo je zadržavanja na granici. Na kraju su oni ipak uspeli da uđu, ali bilo je takvih poteškoća.

Međutim, glavna poteškoća se desila sa premijerom filma. Premijera filma je bila zakazana za 9. maj 2019. godine na festivalu Beldocs (Međunarodni festival dokumentarnog filma) u Beogradu. Dve nedelje pred premijeru je režiserka filma Sara Marković dala intervju listu Danas i tada počinju da se dešavaju stvari koje, nažalost, strašno podsećaju na 2014. godinu i ono što se desilo sa ovim aktivistima.

Naime, posle tog intervjua kineska ambasada poziva festival Beldocs gde se raspituje ko finansira festival, ko su sponzori, koji se filmovi prikazuju i tako dalje, tzv. vrsta mekog pritiska. Posle toga se u mojoj kancelariji desila krađa i vandalizovanje za koje ne mogu da tvrdim da ima veze s tim, ali se vremenski poklapa sa tim, zato ga i pominjem.

Festival je izdržao te pritiske i nije povukao film, nije ni pomišljao da povuče film. Međutim, pet ili šest dana pred premijeru, koja je trebalo da bude u Dvorani kulturnog centra gde je ceo srpski takmičarski program trebalo da se desi, iznenada policija vrši kontrolu Dvorane kulturnog centra i zaključuje da oni ne ispunjavaju propise i zatvara ih.

Posle toga su svi bili u šoku.

Sledeće mesto koje je zakazano za premijeru je bio Dom sindikata, tj. Kombank dvorana gde je premešten ceo srpski takmičarski program. Dva dana pred premijeru, policija kaže da mora da zatvori dvoranu zbog održavanja skupa "Dani Evrope" koji se dešava 9. maja. Tako da i ta dvorana otpada.

Na kraju, festival pronalazi Kolarčevu zadužbinu gde će se održati premijera. Sve je bilo u redu neko vreme da bi se dan pred premijeru ispostavilo da tadašnja direktorka Kolarca ne može da prikaže film. Zašto? Pominju se politički pritisci, pozivi iz ministarstva inostranih poslova, do toga da je kineska ambasadora izjavila da će napustiti zemlju ukoliko se film prikaže.

Naravno, svi su bili u šoku. Ali, nisu opet odustali, hteli su čak da prikažu film negde na ulici. Srećom, pojavio se Sinepleks. Sinepleks pripada austrijskoj firmi tako da tu očigledno nije bilo pritisaka i odražena je na kraju premijera, tog 9. maja kako je i trebalo, simbolično na dan pobede nad fašizmom.

'Falun Gong imao više članova nego KP Kine'

RSE: Falun Gong je organizacija koja promoviše budističku školu meditacije. Zašto je ona, kao takva, za kineske vlasti sporna, i zašto kineske vlasti pokušavaju da je obuzdaju?

Marković: Falun Gong je drevna vrsta meditacije koja postoji hiljadama godina, isto kao i Tai-či, joga, borilačke veštine i slično.

Znači, ona spada u tu kategoriju.

Od 1992. do 1999. godine je bilo, prema podacima kineske države, 70 do 100 miliona ljudi koji su to vežbali.

To je tada bilo više nego članova partije. Partija je tada imala 70 miliona članova, i lider partije Đijang Ce Min je očigledno pomislio da bi to moglo da ugrozi, na neki način, partiju i zabranio je Falun Gong.

Međutim, Falun Gong nije zbrisan ni posle 22 godine od kada je počeo taj progon.

RSE: Sa čime se suočava Falun Gong u Kini? Čemu su praktikanti izloženi?

Praktikanti u Kini su izloženi svim vrstama progona. Od 1999. godine ljudi koji rade u državnim službama rizikuju da budu otpušteni. Ljudi koji rade u školama, koji su nastavnici i profesori, ljudi koji rade u vojsci mogu da dožive progon na svom radnom mestu. Da im se smanje plate. Bilo je slučajeva da im se ukinu penzije.

To je, zapravo, ono što nazivamo progonom. To uključuje i hapšenja i držanja u zatvoru bez ikakvih presuda. Neki ljudi su bili u zatvoru i po deset godina, bez da postoji bilo kakva sudska presuda.

Takođe, mnogi su završili u radnim logorima.

Mi nemamo tačne podatke, ne zna se koliko je ljudi stradalo u progonu, ne zna se koliko je ljudi u zatvorima, i radnim logorima, a još manje se zna koliko je ljudi završilo na tržištu organa.

 

Bez kritike srpskih vlasti

RSE: Kina se suočava sa kritikama međunarodne zajednice zbog kršenja ljudskih prava. Recimo, u izveštaju organizacije "Human Rights Watch" se navodi da "kineska vlada izvodi snažni napad na globalni sistem odbrane ljudskih prava". Međutim, iz Srbije ne stižu osude ovakve kineske politike. Da li vas to iznenađuje?

Marković: Pa, nažalost ne iznenađuje, ali je vrlo žalosno. Naša zemlja pokušava da, ja bih rekao, vodi politiku nesvrstanih.

Međutim, danas se ne može voditi politika nesvrstanih. Ljudska prava, gde god da su kršena, moraju se osuditi, i ne postoje nikakvi ekonomski interesi koji to mogu da opravdaju.

S druge strane, sa kineskim investicijama dolazi i kineska kontrola. To je upravo pokazao ovaj događaj od 2014. godine, kao i 2019. godine kada je film zabranjen.

 

Markovićev put sa Falun Gongom

RSE: Kako ste odlučili da postanete praktikant Falun Gonga?

Marković: Ja sam 1999. godine otišao da živim i radim u Pragu, vratio sam se 2001. Boraveći u Pragu dobio sam flajer koji govori o progonu Falun Gonga u Kini. Nije me tada zanimalo ništa duhovno, niti bilo kakva meditacija i slično.

Više me zanimao aspekt – zašto je tolika grupa ljudi progonjena u Kini. Tako da sam taj flajer uzeo, i pročitao ga tek dve godine kasnije. Kada sam krenuo malo da proučavam šta je Falun Gong shvatio sam da je to nešto jako zanimljivo. Jednostavno, počeo sam da vežbam to, i u tome sam 16 godina.

RSE: Imate li problema u Srbiji zbog toga što ste praktikant Falun Gonga?

Ako zakažemo neki skup, neće nam biti dopušten. Ponekad se treba okrenuti iza sebe i videti da li vas neko prati iz bilo kog razloga.

Poteškoće su uglavnom vezane za to kada dolaze kineski zvaničnici i kada mi odlučimo da prijavimo skup. U međuvremenu je relativno mirno.