Novi izazovi donedavnog 'Mini Šengena'

Sporazum „Otvoreni Balkan“ (Open Balkan), koji su u Skoplju potpisali predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije, po stupanju na snagu 1. januara 2023. omogućiće ukidanje graničnih kontrola između ovih zemalja, ali već sada nailazi kako na unutrašnje tako i na regionalne otpore.

U Prištini su na protestima ispred ambasade Albanije podsetili na srpske zločine na Kosovu, u Severnoj Makedoniji je opozicija premijera Zorana Zaeva optužila da „Otvoreni Balkan“ nudi kao zamenu za Evropsku uniju (EU). U Srbiji, najglasniji su bili iz opozicionog i desno orijentisanog pokreta Dveri, odakle zagovaraju drugačiju inicijativu.

„Srbija danas, umesto da radi na integrisanju Republike Srpske, Crne Gore i Srbije i ukidanju graničnih prelaza, potpomaže države koje su po ocenama međunarodnih stručnjaka najveći logistički centri i kadrovska baza za međunarodni terorizam i trgovinu narkoticima“, saopštili su iz Dveri.

Šta je 'Otvoreni Balkan'?

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ ranije je bila poznata u javnosti kao "Mini-Šengen", i njom su, potpisivanjem više sporazume u Skoplju, 29. jula, obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija.

„Otvoreni Balkan“ podrazumeva stvaranje, u fazama, zajedničke ekonomske zone između ove tri države. Kako su rekli potpisnici sporazuma, on se zasniva na istim slobodama na kojima se zasniva zajedničko tržište EU: kretanju robe, usluga, ljudi i kapitala.

Prvi put je promovisana u javnosti 10. oktobra 2019. godine, u Novom Sadu u Vojvodini.

Tada su premijeri Severne Makedonije, Albanije i predsednik Srbije, potpisali „Deklaraciju o namerama o uspostavljanju malog Šengena“ između tri zemlje.

Ideja za naziv „Mini Šengen“ potiče od Šengenske zone u EU, odnosno, zone slobodnog putovanja u okviru država potpisnica šengenskog sporazuma.

Na sastanku predstavnika u Skoplju 29. jula inicijativa je dobila novo ime i zove se „Otvoreni Balkan“. Tom prilikom, Vučić, Rama i Zaev potpisali su i sporazume o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.

Na sastanku u Skoplju dogovoreno je i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Predviđeno je postupno stvaranje zajedničkog tržišta za 12 miliona ljudi, koliko ove tri zemlje imaju stanovnika zajedno, odnosno stvaranje „jedinstvene ekonomske zone“.

Kritike u Srbiji

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočava se u svojoj zemlji sa kritikama desno orijentisanih partija.

Iz opozicione stranke Dveri su u saopštenju, na dan potpisivanje sporazuma u Skoplju, 29. jula, ocenili da „[predsednik Srbije] Aleksandar Vučić „srlja u međudržavnu saradnju sa zemljama koje nisu prirodni saveznici Srbije.

Lider opozicionog i desno orijentisanog pokreta Dveri, Boško Obradović, u izjavi za Radio Slobodnu Evropu (RSE) kaže da se inicijativi „Otvoreni Balkan“ protivi jer se sprovodi bez referenduma.

„Što se tiče bivšeg 'Mini Šengena', odnosno sada 'Otvorenog Balkana', radi se pre svega o jednoj nedemokratskoj inicijativi od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, kaže Obradović.

„Mi smo postavili pitanje projekta 'Otvorenog Balkana' kao ozbiljno problematičnog i tražimo da se o svemu tome otvori jedna široka društvena, politička, medijska, javna rasprava u Srbiji, a ne da budemo dovedeni u situaciju da jedan čovek, umesto svih nas građana Srbije, odlučuje o jednom takvom krupnom pitanju – kakvo je pitanje integracije Srbije sa drugim državama“, rekao je Obradović.

Dveri u svom programu ocenjuju da put Srbije u EU „poguban“, smatraju da Kosovo treba „proglasiti okupiranom teritorijom i poništiti Briselski sporazum, a pregovore o Kosovu vratiti u Savet bezbednosti UN.

Takođe, Dveri se zalažu za promenu imigrantske politike Srbije, odnosno, protiv su naseljavanja migranta u Srbiji.

Prema Obradovićevim rečima, građani Srbije nikada nisu imali priliku da se izjasne da li žele tako blizak stepen integracije sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Obradović je dodao i da se njegova stranka zalaže za „srpski Mini Šengen, odnosno, bliži stepen saradnje i integracija sa Crnom Gorom i bh. entitetom Republikom Srpskom.

Crna Gora, koja se referendumom otcepila od Srbije 2006. godine, pod različitim nazivima, bila je sa Srbijom u zajedničkoj državi 88 godina, a desne političke partije u Srbiji i dalj smatraju zaštitu sprskog identiteta u Crnoj Gori, kao jedan od svojih prioriteta.

Slična situacija je i sa bh. entitetom Republikom Srpskom, čiji predstavnici su redovni gosti na zvaničnim događajima zvaničnika u Srbiji.

Prilikom nedavne posete srpskog člana Predsedništva BiH, Milorada Dodika i predstavnika tog entiteta. 4. avgusta, Dodik se srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, žalio na odluke međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.

Obradović je objasnio i da bi tek nakon “srpskog Mini Šengena” integracije trebalo da se prošire na celu Bosnu i Hercegovinu i kako je rekao, „eventualno, druge zainteresovane na Balkanu.“

Šormaz: Ovo regionalno povezivanje je neophodno

O postojanju izazova kada je reč o inicijativi „Open Balkan“ govorio je i predsednik Srbije Vučić, koji je za javni servis RTS 1. avgusta rekao da se nada da će se inicijativa sprovesti i u delo.

Dragan Šormaz, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u izjavi za RSE ocenjuje da Srbija, Severna Makedonija i Albanija zajedno čine veće tržište, te da su time interesantnije i investitorima.

„Kada smo zajedno, onda i neke naše kapacitete koje pojedinačno imamo možemo da upotrebimo. Dakle, naši autoputevi i železnica, povezani sa albanskim morem, i lukom Drač. Ili severno-makedonska pozicija prema Grčkoj, i prema Turskoj, nešto su što nas čini jačim nego svaka od tih država pojedinačno“, dodao je Šormaz.

Kako je dodao, Srbija može imati samo koristi od inicijative „Otvoreni Balkan“, ali ona ne može biti zamena za EU.

„Mi moramo mnogo ozbiljnije da radimo na putu ka Evropskoj uniji“, ocenio je.

Šormaz je ocenio i da region nije do sada bio uspešan na putu ka Evropskoj uniji.

„Nismo naročito uspešni na tom putu, ja nisam neko ko voli da kritikuje EU, mada i oni su imali svojih problema, zbog kojih nam je poslednjih godina svima taj put na neki način usporen. Ali, mi moramo da budemo bolji da bismo to uradili kako treba“, kaže Šormaz.

Prema njegovim rečima, okvir koji predviđa „Otvoreni Balkan“ je mnogo bolji nego CEFTA sporazum, jer predviđa dublju integraciju zemalja.

Sporazum CEFTA su 2006. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i Kosovo, a stupio je na snagu 2007. godine.

„Ova inicijativa [Otvoreni Balkan] je mnogo šire i dublja, u privredno-ekonomskom smislu, a ne političkom“.

Šormaz je odbacio ideju Obradovića o referendumu.

„Nikakav referendum nam nije potreban, ovo je međunarodni sporazum po Ustavu, nema potrebe za referendumom, narod bira institucije da bi se bavile ovakvim poslovima“, zaključio je Šormaz.

Opozicija u Severnoj Makedoniji takođe protiv

U Skoplju, premijer Severne Makedonije, Zoran Zaev, takođe se suočava sa kritikama opozicije.

Iz opozicione VMRO-DPMNE makedonskom premijeru 1. avgusta u saopštenju poručeno je da „Otvoreni Balkan“ nije i ne može da bude alternativa za ulazak u Evropsku Uniju.

„Zaev to ne može da predstavi kao spektakularan uspeh. Ta zajednička regionalna saradnja, daleko je od nacionalnih interesa [Severne Makedonije] a to je punopravno članstvo u EU i ulazaka u deo velike porodice evropskih zemalja“, navodi se u saopštenju VMRO-DMPMNE.

Kurti oštro o inicijativi

Najsnažniji otpori prema inicijativi „Otvoreni Balkan“ došli su za Kosova.

Premijer Kosova Aljbin Kurti [Albin Kurti] je 1. avgusta rekao novinarima da je i sam naziv incijative “Otvoreni Balkan” problematičan, jer, kako je objasnio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, treba da se suoči sa prošlošću.

„[Inicijativa] 'Otvoreni Balka' više liči na Balkan otvoren za uticaje sa Istoka, posebno iz Rusije i Kine, kao i Balkan otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince koji su u Srbiji, kao što svi znamo, ne samo slobodni, nego i na vlasti “, rekao je Kurti.

On je dodao da je Srbija izazvala četiri rata u poslednjoj deceniji 20. veka.

Vlada Kosova Aljbina Kurtija je pozvala zemlje u regionu da ostanu posvećene agendi Evropske unije i negovanju transatlantskih odnosa.

Iz kabineta premijera Kosova Aljbina Kurtija su na dan potpisivanja inicijative „Otvoreni Balkan“ u Skoplju, za RSE ocenili da ova inicijativa nema podršku Kosova.

Kritika i Rami

Nekoliko aktivista iz političke organizacije Pokret za demokratiju je u Prištini 2. avgusta, ispred ambasade Albanije, postavilo transparent u znak protivljenja inicijativi „Otvoreni Balkan“, prenele su agencije.

„Edi Rama, nismo zaboravili kakav je genocid Srbija počinila nad civilnim stanovništvom na Kosovu“, stajalo je na transparentu.

Učesnici protesta su rekli novinarima da se protiv inicijative "Otvoreni Balkan" jer se Srbija nije izvinila za genocid, koji je, kako su rekli, počinila na Kosovu.

U međuvremenu, Zoran Zaev i Edi Rama pozvali su sa sastanka 29. jula druge zemlje u regionu da se pridruže inicijativi "Otvoreni Balkan", kao priliku za jačanje saradnje, ekonomije i slobode kretanja. Predsednik Srbije bio je manje gostoprimljiv.

On je za RTS 1. avgusta rekao da su vrata „Otvorenog Balkana“ otvorena, ali i da „mi nikoga više ne jurimo“.