Vučić na obeležavanju 'Oluje': Neću se izvinjavati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, tokom obeležavanja Dana sećanja na stradale i izbegle Srbe u hrvatskoj akciji Oluja, da dok je predsednik neće da se izvinjava „onima koji su ubijali desetine i stotine hiljada Srba“.

„Hoću da razgovaramo sa njima o miru, hoću da čuvamo mir, ali neću da gazim po ubijenim Srbima, neću da gazim po Krajišnicima koji su krivi i stradali samo zato što su Srbi“, izjavio je Vučić.

Akciju Oluja hrvatska vojska i policija pokrenule su 4. avgusta 1995. godine, tokom rata u bivšoj SFRJ, protiv snaga samoproglašene “Republike Srpske Krajine” čiji je otpor slomljen za četiri dana.

Dan sećanja na stradale i izbegle Srbe u Oluji obeležen je u beogradskom naselju Busije, u kome žive oni koji su u toj akciji izbegli u Srbiju.

„Sramota me je one Srbije koja se stidela svojih krajiških izbeglica, koja je zatvarala puteve da ih drugi ljudi u Srbiji ne bi videli“, rekao je Vučić na obeležavanju 26. godišnjice Oluje.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda Milorad Dodik rekao je da nema većeg garanta za mir na Balkanu od Srbije.

„Mi ne želimo nikakve sukobe, ali mi nećemo da odustanemo od naših političkih prava. Mi ništa ne tražimo nego da Republika Srpska bude ono što joj je dato u Dejtonskom sporazumu i što piše u Ustavu BiH. Oni su davno to nama oteli, a mi želimo da to imamo“, poručio je Dodik.

On je rekao i da se treba posvetiti ideji „srpskog sveta“ kao ideji vrednosti.

„Srpski svet je vrednost koja treba da okuplja Srbe u Americi, Novom Zelandu i svugde oko našeg pisma i jezika, oko naše vere i krsne slave, naših vrednosti“, rekao je Dodik.

Opelo stradalima u akciji Oluja služio je poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije.

On je poručio „pamtimo, ali ne zlopamtimo“.

„Moleći se za stradale, ne želimo da zloupotrebljavajući žrtve produbljujemo spiralu sukoba niti da vodimo ratove komemorativnim politikama sećanja, a još manje da uđemo u matricu zapomaganja i parališemo sebe zatvaranjem u bezizlazno trajno stanje žrtve“, poručio je patrijarh Porfirije.

Porfirije je rekao da je kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski mnogo puta bio u Dalmaciji i zavoleo je. Naveo je da je upoznao i zavoleo Srbe, ali i mnoge Hrvate koji su međusobno živeli, obogaćivali se, ali imali nesporazume i sukobe i sami nalazili način da idu dalje.

„Siguran sam da mnogi među vama, i pored bola i patnje koje nosite, ipak dele moje iskustvo. Zato se pitam ko je dobitnik vašim progonom", rekao je patrijarh.

Prema hrvatskim izvorima oko 130 hiljada Srba je u avgustu 1995. godine pred Olujom otišlo organizovano u konvojima, a prema srpskim izvorima oko 200 hiljada prognano je ili pobeglo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju u strahu pred hrvatskim snagama.

Prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava tokom Oluje stradalo je 677 Srba, međutim u njihovoj publikaciji nisu razdvojene žrtve rata od žrtava ratnih zločina. Po njihovim podacima u UN-ovom sektoru Jug je 410 osoba izgubilo život, u sektoru Sever 191 osoba i 76 osoba je ubijeno i nestalo u izbegličkoj koloni.

Prema istom izvoru u nedeljama nakon Oluje spaljeno je ili devastirano više hiljada stambenih objekata.

Prema podacima hrvatskog Državnog odvjetništva, za krivična dela za vreme Oluje i nakon nje, ubistva, pljačke i paljevine, osuđeno je 2.380 osoba. Međutim, njima nije suđeno za ratne zločine.

Za ratne zločine nad starijim srpskim civilima u danima i nedeljama nakon "Oluje" postoje svega dve pravosnažne sudske presude. Niz slučajeva još je u sudskom postupku, postupak uopšte nije pokrenut ili je vođen, ali niko nije osuđen za zločine.

Hrvatski generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak u Hagu su oslobođeni optužbe za zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Srba s tog dela hrvatskog teritorija.