Liturgija u pravoslavnoj crkvi u Prištini čije se rušenje ili pretvaranje u muzej traži

"Zločin ne treba da nađe utočiste u Crkvi" i "Crkva kao simbol autora genocida" su neki od transparenata studenata Univerziteta u Prištini, koji su 11. juna protestvovali uz zahtev da se nedovršeni pravoslavni Saborni Hram Hrista Spasa sruši ili da se pretvori u muzej koji će biti "ogledalo srpskog genocida nad albanskim narodom".

U javnosti na Kosovu ponovo se aktuelizovalo pitanje o nedovršenom Hramu Hrista Spasa u Prištini nakon što je 10. juna episkop Raško-prizrenski Teodosije, prvi put nakon 1998. godine, služio liturgiju povodom hramove slave.

Ovaj hram se nalazi unutar Univerzitetskog kampusa i prištinski Univerzitet tvrdi da je taj objekat nelegalno izgrađen na univerzitetskom zemljištu 90-ih godina u vreme režima Slobodana Miloševića.

Zbog toga Eparhija Raško-prizrenska, Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu, vodi sudski spor od 2012. godine sa Prištinskim Univerzitetom.

Izgradnju ovog hrama je još 1992. godine započeo tadašnji episkop, kasnije i srpski patrijarh Pavle, ali kosovski Albanci su na taj objekat gledali kao na političku provokaciju.

"Ovaj objekt je simbol fašizma i genocida počinjenog na Kosovu. Mi, predstavnici studenata, protivimo se i ilegalnom objektu i liturgiji koja se trudi da vrati sećanje o postojanju ovog zločinačkog nasleđa", rekao je Erbljin Hodža (Erblin Hoxha), predsednik Studentskog parlamenta prištinskog Univerziteta.

Apelovao je na kosovske institucije da ne dozvole "tajne provokacije" pod izgovorom održavanja liturgije, uz ocenu da to nije bio čin podstaknut verom već mržnjom.

Kosovo bez informacija o aktivnostima SPC-a

U međuvremenu, ministar kulture, omladine i sporta Kosova Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku) je izjavio da kosovske institucije i Policija Kosova nisu bili obavešteni o aktivnostima Eparhije raško-prizrenske, što predstavlja “kršenje pravila javne bezbednosti”.

Čeku je podsetio da se o tom nedovršenom pravoslavnom hramu vodi sudski spor i apelovao je na strane koje učestvuju u njemu, odnosno na Univerzitet i SPC na Kosovu, da ne vrše pritisak na sudove.

"Sloboda verskih aktivnosti zagarantovana je Ustavom i zakonima Kosova i zaštićena je svim institucionalnim mehanizmima. Međutim, verske aktivnosti se ne mogu koristiti u političke svrhe, niti mogu kršiti red, zakon i pravdu. Platili smo visoku cenu za mir koji danas uživamo, i zato kosovske institucije neće tolerisati radnje koje narušavaju javnu bezbednost, ometaju nezavisnost sudstva i podstiču sukobe", napisao je Čeku.

Univerzitet i SPC suprotno o održavanju liturgije

Univerzitet u Prištini je izrazio duboku zabrinutost zbog verske ceremonije koja je 10. juna održana u objektu "koji je nelegalno izgradio bivši srpski režim unutar kampusa".

"Trenutno se vodi sudski spor ispred Osnovnog suda u Prištini, pa zbog toga jučerašnji događaji [10. jun] se doživljavaju kao pokušaj da se Univerzitet u Prištini izvede pred svršen čin, kao i pokušaj uticaja na sudski proces", navodi se u saopštenju Univerziteta.

Dodaje se da će preduzeti sve neophodne pravne radnje kako bi univerzitetski kampus bio oslobođen svih "nelegalno izgrađenih objekata, uključujući i objekat u kome je organizovana verska ceremonija".

U međuvremenu, oglasila se i Eparhija Raško-prizrenska uz navode da "provokativne izjave političkih predstavnika kosovskih Albanaca i otvorenih pretnji u vezi Svete Liturgije neskriveno podstiču etničku i versku netrpeljivost".

"Proslava praznika Vaznesenja Hristovog u Hramu Hrista Spasa u centru Prištine, koji je u vlasništvu SPC-a, ne može i ne sme da se tretira kao političko pitanje, kao što se tako ne mogu posmatrati ni obredi koje vrše predstavnici drugih verskih zajednica u svojim verskim objektima", navode iz Eparhije i dodaju da je taj objekat upisan u katastar i da se nalazi na zemljištu koje se po katastarskim podacima vodi na SPC-u.

Tvrde da ne postoji bilo koji pravno-validan akt koji negira imovinska prava SPC-a nad tim objektom.

"Iako traje sudski proces u kome Univerzitet bez ijednog dokaza pokušava da natera Crkvu da sruši sopstveni hram, to ne znači da Crkva, kao vlasnik koji je upisan u katastru, nema prava da koristi svoj legalno sagrađeni verski objekat", navodi se dalje u saopštenju.

Srpska pravoslavna crkva na Kosovu tvrdi da poseduje dokumentaciju da se Univerzitet 1990. složio sa izgradnjom crkve i da za to postoji i odluka opštinskih vlasti u Prištini iz 1990-ih.

Naime, to je odluka o izmeni i dopuni Odluke o urbanističkom planu univerzitetskog centra u Prištini. Navodno, taj dokument je od 26. septembra 1990. godine, a potpisao ga je Hamdi Vranići iz tadašnjeg Izvršnog veća Skupštine opštine Priština.

Takođe, SPC na Kosovu tvrdi da je 1991. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi data odluka za izgradnju i odluka za registraciju u katastar.

'Srbija koristi SPC u političke svrhe'

Salji Šoši (Sali Shoshi), direkot nevladine organizacije "Kulturno nasleđe bez granica", u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) napominje da je Kosovo multikulturalno društvo i da Zakon o slobodi veroispovesti garantuje svima prava na veru. Dodaje i da na Kosovu u poslednje vreme nije zabeležen nijedan veći etnički ili verski incident, ali da Vlada Srbije ipak ulaže puno napora kako bi naštetila izgradnji "modernog kosovskog društva".

Šoši smatra i da SPC na Kosovu postaje alat u rukama Srbije za širenje propagande i provokacije.

"Srpska zajednica na Kosovu može slobodno da upražnjava svoju veru, ali radnje u objektu koji je sagrađen 90-ih godina, unutar univerzitetskog kampusa, koji je Arkan [Željko Ražnatović, osnivač srpske paravojne formacije, prim. nov.] svečano otvorio, predstavlja politički čin i cilj je provokacija", ocenjuje Šoši.

Podseća i da su Albancima tokom 90-ih, kada je na vlasti bio Slobodan Milošević, oduzeta sva prava.

"Objekat koji su Milošević i Arkan želeli da pretvore u crkvu predstavlja brutalni režim koji je oduzeo zemljište Univerzitetu. Srpska zajednica i SPC trebaju da se jasno distanciraju od tog režima. To bi, zaista, stvorilo dobre izglede za budućnost", poručuje Šoši.

Šoši smatra da zemlja na kojoj je izgrađen pravoslavni hram treba biti vraćena Univerzitetu.

Sociolog Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri je u ranijoj izjavi za RSE ocenio da je pitanje SPC-a na Kosovu "delikatno", jer "uključuje mnoge aktere i interese na različitim nivoima, verske, istorijsko kulturne i političke".

"Nakon 2008. godine na ovu temu se malo razgovaralo zbog kompleksnosti situacije, gotovo sve je bilo prepušteno definicijama Ahtisarijevog plana. Smatralo se da će to pitanje biti deo konačnog sporazuma Kosova i Srbije", rekao je Muhadžiri.

Zaključio je i da će se na kraju za SPC na Kosovu naći neko "specifično rešenje".

Krajem aprila se u javnosti pojavio "non-paper", dokument prema kome bi Srpska pravoslavna crkva na Kosovu dobila poseban status, kao deo rešenja kosovsko-srpskog problema.

"Non-paper" je termin koji se koristi u Evropskoj uniji za nezvanični dokument kao teza za razgovore koji se razmenjuje poverljivo između vlada ili institucija.

Francuska i Nemačka, za koje se spekulisalo da stoje iza tog dokumenta, poručile su da isti nije original, te da ni na koji način ne odražava stavove ove dve zemlje.