Brnabić bez komentara na presudu Mladiću
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da ne može da komentariše presudu Haškog suda Ratku Mladiću, kojom je pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini.
"Ovu presudu ne mogu da komentarišem i neću da komentarišem sada, jer će predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić o tome govoriti večeras na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN)", rekla je Brnabić gostujući na televiziji Pink.
Brnabić je dodala da mora da bude oprezna prilikom komentarisanja presude Mladiću "da ne bi nanela štetu Srbiji".
"Republika Srbija je u potpunosti posvećena i zalaže se za istraživanje svih ratnih zločina, ispitivanje svih zločina i privođenje svih onih koji su optuženi i kažnjavanje odgovornih za ratne zločine, evo skoro 30 godina", rekla je Brnabić.
Ona je ocenila da je Haški tribunal "politički sud" i navela da je njena najveća zamerka ta da "sud nije doprineo pomirenju".
"Čini mi se da smo dalje sada nego pre 26 godina. Sada u nekim delovima imamo goru netrpeljivost među narodima nego što smo imali tokom tih sukoba i tome je Hag izuzetno doprineo", rekla je Brnabić.
Haški sud je 8. juna u drugostepenom postupku potvrdio presudu kojom je Ratko Mladić osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu za genocid, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Odbijena je Mladićeva žalba na prvostepenu presudu, kao i žalba Tužilaštva.
Sudsko veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kojim je predsedavao sudija Alphonso Orie, Mladića je 2017. godine prvostepeno osudilo po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti. Oslobođen je, međutim, optužbe za genocid počinjen u šest bosanskohercegovačkih opština tokom 1992. godine – Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici.
Utvrđeno je da je Mladić kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN), u ljeto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom Bosne i Hercegovine (BiH), terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine.
Zvaničnici u Srbiji u svojim izjavama odbijaju da priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid. Zbog toga je Srbija i kritikovana u izveštajima Evropske unije.
U poslednjem takvom izveštaju, koji je Evropski parlament usvojio u martu 2021. godine, izražava se žaljenje zbog toga što pojedini predstavnici vlasti i političari i dalje poriču genocid u Srebrenici i pozdravlja rad organizacija civilnog društva na polju pomirenja, tranzicione pravde i odgovarajuće reparacije.