Kosovo neće u 'Mini Šengen'

Iako se Kosovo Vašingtonskim Sporazumom o ekonomskoj normalizaciji odnosa sa Srbijom obavezalo da će se pridružiti „Mini Šengen“ zoni, aktuelna Vlada Kosova na čelu sa Aljbinom (Albin) Kurtijem u svom programu ne predviđa tako nešto.

Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa su 4. septembra 2020. godine potpisali tadašnji premijer Avdulah (Avdullah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Beloj kući u prisustvu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump). Tim sporazumom Kosovo je, pored ostalog, prihvatilo da se priključi „Mini Šengen“ zoni.

To je zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije iz 2019. godine o slobodnom protoku robe, kapitala i ljudi.

Međutim, u programu Vlade Kosova, koji je usvojen početkom maja, ne pominje se “Mini Šengen”, već se navodi se da će Kosovo imati nezavisni stav kada je u pitanju regionalna saradnja, te da će zastupati “interese zemlje i građana u različitim formatima regionalne saradnje”.

“Republika Kosovo želi regionalnu saradnju. Ali potrebna je saradnja bez  diskriminacije. To se odnosi od priznavanja državnih dokumenata do predstavljanja naše zemlje”, navodi se u programu Vlade Kosova za period 2021-2025 godine. Navodi se i da Kosovo od zemalja u regionu očekuje “puno poštovanje našeg suvereniteta”.

Programom Vlade Kosova se precizira i saradnja sa susednom Albanijom. Planirano je da Priština u naredne četiri godine produbi odnose sa Tiranom u raznim oblastima radi sprovođenja prethodno postignutih sporazuma, kao što su: trgovina, finansije, obrazovanje i nauka, te bezbednost.

Drugi sporazum o slobodnom kretanju

U međuvremenu, Vlada Kosova je 21. maja na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, odobrila inicijativu za sklapanje Sporazuma o slobodi kretanja za građane Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Međutim, portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu tvrdi da ovi sporazumi nemaju nikakve veze sa inicijativom “Mini Šengen”. On objašnjava da su ti sporazumi nastali kao rezultat obaveza koje su preuzeli lideri zemalja Zapadnog Balkana na Samitu u Sofiji, održanog novembra 2020. godine.

Taj Samit je održan u okviru Berlinskog procesa, koji je 2014. godine pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel  u cilju stvaranja stabilne i demokratske budućnosti za zemlje na  Zapadnom Balkanu ali i  kako bi se unapredila regionalna saradnja.

“Inicijativa o kojoj se govori,  za koju su osnovane radne grupe  koje će dati svoje komentare, potiču sa samita u Sofiji, koji je deo Berlinskog procesa”, navodi Krueziu.

Sporazumi bez implementacije

Ekonomista Safet Grdžaljiu ukazuje da je Kosovo deo “Mini Šengen” zone bez obzira kako je vlasti nazivaju ali napominje da je na terenu neophodan potpuni slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala kako bi ta inicijativa bila u funkciji razvoja regiona.

“Sam premijer (Aljbin Kurti) je rekao da će dijalog sa Srbijom biti peti ili šesti prioritet a vidite da je to sada glavni prioritet. Osim toga, vidite da Amerikanci podržavaju implementaciju Vašingtonskog sporazuma. Prema tome, što pre se shvati značaj regionalne saradnje biće lakše za budućnost. U tom kontekstu, mislim da ('Mini Šengen') postoji ali mora da se priča o tome i da se ispuni ono što je potpisano”, kaže Grdžaljiu.

Ponavlja da regionalna saradnja nema alternativu “jer to traži Vašington, to traži Berlin, to traži Brisel, to traži London i Pariz”. Grdžaljiu smatra da Kosovo, ali i druge zemlje u regionu, često potpisuju sporazume koje ne implementiraju na terenu.

“Ja se ne osećam dobro ako moram dva puta da promenim tablice kada idem u Zagreb, na izlasku sa Kosova i na izlasku iz Srbije. To mora da se eliminiše jer vreme je značajno za biznis. Ako svaki put kamioni gube po osam sati prilikom prelaska granice, kako možemo biti konkurentni” pita se on.

Visar (Xhambazi) Džambazi iz organizacije “Demokratija za razvoj” ocenjuje da je balkanski "Mini Šengen" ideja o zajedničkom ekonomskom tržištu, koje funkcioniše pod kišobranom Berlinskog procesa.

Dodaje da su ciljevi te dve inicijative isti, odnosno da su usmereni na regionalnu i trgovinsku saradnju između država Zapadnog Balkana. On ukazuje i da Mini Šengen nema podršku EU ili Evropske komisije, dok zajedničko ekonomsko tržište u okviru Berlinskog procesa, navodi on, ima političku podršku.

„Smatra se da će Zapadni Balkan ukupno imati porast od 6 procenata BDP-a (Bruto domaći proizvod), kao rezultat regionalne ekonomske saradnje. Zato mislim da je to pozitivna inicijativa i da pre svega ima podršku svih vlada i zvaničnog Brisela “, rekao je Džambazi.

On ističe da je zajedničko ekonomsko tržište najbolja alternativa za region, uzimajući trenutnu situaciju na Balkanu.

Balkanska grupa za istraživanje politika je početkom ove godine objavila izveštaj u kome se, pored ostalog, preporučuje da se inicijativa “Mini Šengen“ integriše u Berlinski proces, kako bi se obezbedila sveobuhvatnost i učešće svih zemalja Zapadnog Balkana.

“EU, države članice i SAD bi trebali u potpunosti da koordinišu, podrže zajedničke regionalne agende i izbegnu jednostrane procese”, navodi se u tom izveštaju.

Dodaje se da Vlade šest zemalja na Zapadnom Balkanu treba da rade na identifikovanju ključnih oblasti, mesta i mehanizama za uspostavljanje regionalne saradnje “što se može sprovesti i doneti uticajne promene za građane svih zemalja”.

Vladi Kosova se, pak, preporučuje da sprovede sveobuhvatnu analizu kako bi se identifikovali i izabrali osnovni prioriteti i ciljevi Kosova u regionalnim agendama i inicijativama.