Ruski sud odgodio saslušanje o ‘ekstremizmu’ organizacije Navaljnog
Ruski sud odgodio je ročište za slučaj protiv političke mreže zatvorenog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog kako bi utvrdio da li bi njegova organizacija trebala biti proglašena "ekstremističkom", prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Očekivalo se da će Gradski sud u Moskvi 17. maja doneti odluku po predlogu tužioaca kojom će se označiti tri organizacije povezane s Navaljnim - Fondacija za borbu protiv korupcije (FBK), Fondacija za zaštitu prava građana (FZPG) i regionalno sedište Navaljnija - "ekstremistički". Međutim, kako je ročište započelo, tužoci su slučaju dodali još šest tomova materijala, što znači da će trebati vremena da se preispitaju novi materijali, rekla je grupa advokata Tima 29 (Komanda 29) koja zastupa Navaljnijev tim.
Sat vremena nakon saslušanja, sud je doneo odluku o odgađanju za 9. juni.
Naređeno obustavljanje aktivnosti u Navaljnijevim kancelarijama
Tužioci su ranije rekli da su se organizacije „angažovale na stvaranju uslova za destabilizaciju socijalne i sociopolitičke situacije pod maskom svojih liberalnih slogana“.
Aktivisti za ljudska prava oštro su kritikovali predlog tužioca kao „skandalozan“ pokušaj ućutkivanja i ugnjetavanja svake opozicije i neslaganja u zemlji.
Presuda suda u korist zahteva, koja se očekuje, znači da će svako ko je povezan „odmah biti optužen za ekstremizam i to će dovesti do zatvorskih kazni za one koji rade u sedištu, one koji sa njima sarađuju i one koji im pomažu“, rekao je prošlog meseca saveznik Navaljnog Leonid Volkov.
Takva etiketa bi Navaljnog i njegove pristalice i finansijske podržavaoce izjednačila sa pripadnicima militantne grupe „Islamska država“ i Al-Kaide. Prema ruskom zakonu, članstvo ili finansiranje ekstremističke organizacije kažnjava se zatvorom do 10 godina.
Ivan Ždanov, šef FBK, rekao je da 29. aprila da aktivnosti organizacije neće prestati bez obzira na ishod sudskog ročišta. FBK je objavio brojne istrage o raskošnom načinu života ruske elite.
Među njima je i istraga rezidencije ruskog predsednika Vladimira Putina koja je objavljena prošlog meseca na YouTube-u. Istraga je utvrdila da rezidencija sadrži raskošne enterijere i uključuje veliki spa centar koji nije otkriven ruskim poreskim obveznicima. Putin poriče da je palata njegova.
Potez da se Navaljnijeve organizacije označe ekstremističkim poslednji je u nizu napada na Navaljnog otkako je u avgustu 2020. pretrpeo napad trovanja nervnim agensima.
On i njegove pristalice krive taj napad operativce Federalne službe bezbednosti (FSB) koji deluju po nalogu autoritarnog predsednika Vladimira Putina.
Navaljni je proveo nedelje u Nemačkoj oporavljajući se od trovanja. Kada se u januaru vratio u Rusiju, uhapšen je i kasnije osuđen na dve i po godine zatvora zbog optužbi za koje kaže da su izmišljene da bi ometale njegovu političku aktivnost.
Navaljni uhapšen po sletanju na aerodrom 'Šeremetjevo' u Moskvi, SAD i EU zahtevaju da bude oslobođen
Aleksej Navalny počeo štrajk glađu u ruskom zatvoru
Navaljnijeve muke i problem zdravstvene zaštite u ruskim zatvorima
Navaljni je u zatvoru započeo štrajk glađu 31. marta zahtevajući da ga pregleda vlastiti lekar usred onoga što su njegove pristalice opisale kao „namernu kampanju“ zatvorskih zvaničnika za podrivanje njegovog zdravlja. Iako je štrajk prekinuo 22. aprila, rekao je da se i dalje zalaže za svoje zakonsko pravo da ga poseti lekar po sopstvenom izboru.
U okviru suzbijanja organizacija Navaljnog, moskovski tužioci su prošlog meseca zaustavili sve aktivnosti njegovih regionalnih kancelarija i zatražili od suda da to učini i za FBK i FZPG jer tužioci nisu imali ovlašćenje da to čine sami.
Volkov je rekao 29. aprila da se mreža regionalnog sedišta Navaljnog gasi, jer je postalo "nemoguće" održavati akcije. Međutim, neka sedišta će nastaviti svoje aktivnosti kao nezavisne društvene i političke grupe, dodao je Volkov.