Sazvana sednica za izbor novog predsednika Kosova

Poslanici Skupštine Kosova u subotu, 3. aprila, na vanrednoj sednici biraju novog predsednika Kosova. Nakon sastanka Predsedništva Skupštine, šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Lilja je rekla da će sednica početi u 18 sati.

Ona je ranije poručila da su već obezbeđeni glasovi i da će u procesu glasanja učestvovati 80 poslanika, što je neophodan kvorum kako bi izbor predsednika bio uspešan. Ona je navela i da će kandidati biti Vjosa Osmani i Nasuf Bejta.

Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova građana.

Neizvesna podrška DSK zbog pokušaja izmene Zakona o izborima

Pokret Samoopredeljenje je u petak, pre sednice o izboru predsednika, inicirao vanrednu sednicu o izmenama Zakona o opštim izborima što je naišlo na veliko protivljenje opozicionih albanskih partija.

Taj Zakon bi građanama, koji žive van teritorije Kosova, omogućio da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa. Inače, glasanju putem pošte prethodi period prijave i verifikacije birača.

Demokratski savez Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku), koji je ranije saopštio da će ta partija učestvovati u procesu izbora predsednika, je potom u petak naveče zatražio od premijera Aljbina Kurtija (Albin) da odustane od izmena Izbornog zakona i "ucene opozicije". Opozicija smatra da izmena tog zakona ne treba biti temeljita. 

U suprotnom, rekao je Abdižiku, Kurti namerno šalje zemlju na vanredne izbore. 

Slično su reagovale i druge dve opoziciona partije, Demokratska partija Kosova Envera Hodžaja (Enver Hoxhaj) i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj). Međutum, te dve partije su i pre inicijative o izmeni Zakona o izborima rekle da neće podržati Vjosu Osmani za predsednicu Kosova a Ramuš Haradinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.

Uprkos pozivima opozicije i civilnog sektora da se povuče sporni Zakon, Pokret Samoopredeljenje nije odustajao od njegovog usvajanja po hitnom postupku ali je taj pokušaj na kraju propao.

Za izglasavanje zakonskih izmena u hitnoj proceduri trebalo je 80 glasova poslanika, ali je "za" glasalo 65 poslanika dok je njih 39 bilo protiv. Izmene Zakona o opštim izborima sada bi pred poslanicima Skupštine Kosova trebao da se nađe u redovnoj proceduri.

DSK i dalje inisitira da se taj Zakon povuče kako bi poslanici iz te partije učestvovali u izboru predsednika. Bez DSK Samoopredeljenje nema potreban kvorum za izbor predsednika.

U međuvremenu, vršilac dužnosti predsednika Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca je poručio da dobio garancije od premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i kandidatkinje Samoopredeljenja za predsednicu Vjose Osmani, da će izmene Zakona o izborima biti deo procesa dijaloga između vlasti i opozicije.

„Nakon jasne volje, koju je opozicija sinoć izrazila svojim glasanjem u Skupštini Kosova, ne preostaje ništa drugo nego da se osigura da većina neće preduzimati nikave korake bez konsulatcija sa opozicijom a da opozicija ne bojkutuje proces izbora predsednika, kako bi se izbegli novi izbori", rekao je Konjufca u subotu nakon sastanka sa Kurtijem i Osmani.

Sa druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je ponovio da Samoopredeljenje, čiji je on lider, ne želi da vodi zemlju na nove izbore već da ima za cilj „izbor predsednika Kosova“.

„Oni koji ne žele izbor predsednika, oni koji ne vole predsednika, koji su protiv njega vodili i vode poseban rat, mogu zemlju da vode na izbore. Svojim izborom oni biraju: ili preko 80 glasova u kutiji za Vjosu Osmanija, ili preko 500 hiljada glasova u kutiji za Pokret Samoopredeljenje “, napisao je Kurti u subotu na svom Facebook profilu.

Kurti je u petak takođe upozorio je da će zemlja izaći na nove izbore ukoliko novi predsednik ne bude izabran.

Kako se bira predsednik Kosova?

Za izbor novog predsednika potrebno je 80 glasova poslanika, a ukoliko se u prva dva kruga glasanja on ne izabere organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61. glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

Kosovo je bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta Gljauku Konjufci.

Gljauk Konjufca predsednik Skupštine Kosova u novom sazivu

Svakako, funkcija predsednika Kosova može da se vrši najduže šest meseci.

U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.