Vučić i Ružić: Država će pripremati udžbenike za srpski, istoriju i geografiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je sa Brankom Ručićem, prvim potpredsednikom Vlade i ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u ponedeljak, 1. marta, dogovorio da ministarstvo i Vlada Srbije počnu izmenu dva zakona kako bi se stvorili uslovi da država sačini udžbenike za osnovnu i srednju školu za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju.

Vučić je na Instagram nalogu "buducnostsrbijeav" naveo da je imao važan razgovor sa Ružićem o, kako je naglasio, "jednoj od najvažnijih tema za našu Srbiju".

On je takođe dodao da je Srbija slobodna i nezavisna zemlja i da upravo zbog toga "ovi najznačajniji udžbenici moraju da budu deo srpskog izdavaštva i posao od najvišeg javnog interesa".

Istovremeno je o tome izvestio i ministar Branko Ružić, putem saopštenja svog ministarstva, objašnjavajući inicijativu da država izdaje udžbenike za tu grupu predmeta potrebom za „očuvanje nacionalne istorije i identiteta“.

„Dao sam nalog da se formira radna grupa koja će realizovati inicijativu predsednika. Sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet moraju da budu pažljivo birani“, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Dodaje se da bi najpre trebalo da se izmeni Zakon o udžbenicima, da se pozovu autorski timovi kroz javni poziv i da se formira tim „koji će pripremiti i izraditi udžbenike, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja“.

Za taj proces, kako je u saopštenju naveo Ružić, bio bi zadužen Zavod za udžbenike, kao jedini državni izdavač.

Ružić je naveo da će tokom ove nedelje biti održan prvi sastanak te radne grupe.

Inicijativa da se u Srbiji menja sadržaj udžbenika istorije nije potekla od Ružića kao resornog ministra, već od ministra policije.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je pred poslanicima u Skupštini Srbije izjavio da "udžbenik istorije mora da napiše država Srbija", apostrofirajući događaje iz Drugog svetskog rata i ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

"Diskutujte o ovoj temi, dajte predlog, donesite zakon, uradite ono što možete da uradite da država Srbija sama piše svoju istoriju, nemojte da nam drugi pišu istoriju", poručio je Vulin 24. februara.

Njegov govor ispraćen je aplauzom poslanika vladajuće koalicione većine, kojih je čak 243 od 250 poslaničkih mandata. Iz redova opozicije je svega sedam poslanika – jedan samostalni i šest sa manjinske liste Albanaca i Bošnjaka.

Uz poziv da "ne pišu drugi istoriju", već država, Vulin je pojasnio i na koga aludira:

"Nemoj da istoriju kupujemo na tržištu. Nemoj da udžbenike iz istorije dobijamo od stranih izdavača", bila je Vulinova poruka.

Ministar prosvete: 'Daru iz Jasenovca' u srednje škole

Dan nakon ministra policije Aleksandra Vulina, poslanicima u Skupštini obratio se i ministar prosvete Branko Ružić. O Vulinovoj inicijativi o "državnoj istoriji" Srbije nije govorio, ali je predložio "pomoćno" nastavno sredstvo - da se film "Dara iz Jasenovca" emituje u srednjim školama.

Film "Dara iz Jasenovca" bio je kandidat Srbije za Oskara za najbolji međunarodni film za 2020. godinu, a radnja filma prati iskustvo devojčice u ustaškom logoru Jasenovac iz Drugog svetskog rata, koji se nalazio na teritoriji tadašnje nacističke tvorevine Nezavisne Države Hrvatske (NDH).

Broj žrtava u Jasenovcu i celoj NDH predmet je sporenja zvanične istoriografije Srbije i Hrvatske, ali i optužbi sa jedne i druge strane za preuveličavanje, odnosno, minimiziranje broja ubijenih.

U spomen-području Jasenovac poimence je popisano 83.145 žrtava logora, uz napomenu da taj broj nije konačan, ni potpun. U popisu žrtava, pored imena, navode se i godine i mesto rođenja i nacionalnost. Najveći broj žrtava su Srbi, a potom i Romi, Jevreji i Hrvati protivnici ustaškog režima.

Film "Dara iz Jasenovca" je snimljen uz finansijsku pomoć države Srbije, a u javnosti se povela polemika o kvalitetu filma i načinu na koji je tema Jasenovca obrađena. Dok deo filmskih kritičara i stručne javnosti film naziva državnom propagandom, predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom Srbije, iznose pohvale na račun filma, uz objašnjenje da "Srbija više ne ćuti o svojim žrtvama".

"Smatram da je obaveza nas u Vladi da iznađemo model i način da od septembra, od nove školske godine 2021/2022, uvedemo - ne kao imperativ ili obavezu, ali naravno uz saglasnost roditelja, ako ništa drugo barem za srednjoškolce, emitovanje filma Dara iz Jasenovca", rekao je Ružić poslanicima.

Da "Dara iz Jasenovca" treba da postane deo nastave ponovljeno je i u odgovoru Ministarstva prosvete za RSE, u odgovoru na pitanje o poboljšanju kvaliteta nastave istorije i udžbenika.

 

Liberalizacija tržišta udžbenika

U Srbiji je tržište udžbenika za privatne izdavače otvoreno 2010. godine. Pre toga za svaki razred i svaki predmet postojao je po jedan udžbenik, a autor je bilo javno preduzeće – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Zavod izdaje svoje udžbenike i danas, s tim što na tržištu posluje i nekoliko privatnih izdavača koji su registrovani za tu delatnost.

Postupak odobravanja udžbenika regulisan je Zakonom o udžbenicima, koji je poslednji put menjan 2018. godine.

Zakon uređuje "pripremanje, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu".

Ukoliko udžbenik ispuni sve kriterijume, postupak se završava rešenjem Ministarstva da se udžbenik stavlja u upotrebu, a nakon toga škole iz kataloga ministarstva biraju koje će udžbenike koristiti.