Crnogorsko 'pitanje' u osetljivim srpskim službama

Iako afera o navodnom prisluškivanju predsednika Srbije još uvek nije dobila epilog, državni vrh je otvorio temu o uticaju tajnih službi iz Crne Gore u službama Srbije.

U božićnom intervjuu za “Večernje novosti” Vučić je izjavio da “nije tajna da je nama crnogorska služba držala pola MUP (Ministarstvo unutrašnjih poslova), pola BIA (Bezbednosno-informativna agencija), značajne pozicije u Ministarstvu odbrane”.

“Sada se to dramatično smanjilo”, dodao je predsednik države.

Afere 'prisluškivanja' političara u Srbiji bez poznatog ishoda

Da li su “Crnogorci krivi za sve”?

Predsednik Udruženja građana „Crnogorci i prijatelji Crnogoraca” Dragan Martinović kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako je izjava predsednika Srbije u najmanju ruku preoštra i neprimerena za funkciju koju obavlja.

„Vučić kao predsednik države nije trebalo ovako da reaguje i da na ovakav način nastupi prema Crnogorcima u vezi tog navodnog prisluškivanja. I ako je to tačno, to je trebalo da rešavaju službe unutar države”, rekao je Martinović.

On je podsetio da su iz vrhova vlasti u Srbiji, Crnogorci i ranije kvalifikovani na taj način i ocenio da se stvara utisak da su Crnogorci krivi za sve što u Srbiji ne valja.

„Kada se prenosi droga, kada se dešavaju ubistva po Beogradu, i sada za to prisluškivanje... za sve su krivi Crnogorci. Srećom da ovde nije bio zemljotres, inače bi rekli da je i to iz Crne Gore stiglo. Kad neko napiše dobru knjigu, ili neki sportista postigne uspeh – to je Srbin iz Crne Gore. A sve što ne valja – to je Crnogorac”, istakao je Martinović.

Vučićev komentar je usledio nakon tvrdnji prvog čoveka vanparlamentarne Srpske radikalne stranke (SRS), partije koju je Vučić 2008. napustio, i haškog optuženika Vojislava Šešelja koji je, gostujući na televiziji Pink, optužio ministra zdravlja Zlatibora Lončara da odaje državne tajne izvesnoj ženi za koju su tabloidni mediji pisali da se bavi špijuniranjem za crnogorsku državu.

U intervjuu za “Večernje novosti” Vučić je rekao da je to neistina, “jer je zapravo prikrivan neko drugi”.

“Postoje neki drugi iz vrha države koji su u tom smislu povezani sa pomenutom gospođom i nekim drugim ljudima koji su vezani za crnogorsku službu”, rekao je Vučić, ali nije iznosio više detalja.

Kakve su posledice izjava među Crnogorcima u Srbiji?

Dragan Martinović ocenjuje da se slične izjave čuju veoma često. On je podsetio na istupe bivšeg ministra inostranih poslova Srbije Ivice Dačića koji je rekao da je „Crnogorcima došao kraj u Beogradu” i ministra Zlatibora Lončara koji je ustvrdio da u „zdravstvenom sistemu Srbije ima mnogo Crnogoraca”, i da će se potruditi da ih, dok je on ministar zdravlja, više ne zapošljava.

„Nas to više i ne dotiče. Mi znamo ko smo i što smo, toga se ne odričemo. Istupi takvih političara nas ne dotiču, to je obično prepucavanje oko vlasti i mi se u to ne mešamo”, ističe Martinović.

Prema njegovom mišljenju, izjave Dačića, Lončara i Šešelja nemaju toliku težinu.

“Međutim, Vučić kao predsednik države nije trebalo tako da nastupi”, rekao je Martinović.

On je dodao da se Crnogorci, uprkos ovakvim izjavama koje povremeno stižu iz vrha vlasti, ne osećaju ugroženo i diskriminisano, jer su svesni činjenice da žive u svojoj zemlji i da ovakvi istupi ne mogu da naruše dobre međunacionalne odnose između običnih ljudi.

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji se 0,54 odsto stanovništva izjašnjava kao Crnogorci.

Šta su Lončar i Dačić govorili o ‘uticaju Crnogoraca’

"Mi u Crnoj Gori nemamo ni jednog direktora ili bilo šta da se izjašnjava kao Srbin, a ovde na mnogo vodećih mesta imamo te Crnogorce koji još nisu ni srpski naučili, ne znaju srpski da pričaju", rekao je Lončar u februaru prošle godine za TV O2.

Na pitanje da li ljudi koji su poreklom iz Crne Gore ima i u zdravstvu, Lončar je rekao: „Gledam da ih nema“.

Lončar se izvinio javnosti nakon što je Vučić javno prokomentarisao da “to nije bila dobra reakcija”.

Tada ministar spoljnih poslova, a danas predsednik Skupštine Srbije, Ivica Dačić, izjavio je 20. januara 2020. za televiziju Prva da je Srbija žrtva velikocrnogorske agresije.

“Crnogorci da se vrate u Crnu Goru, neće imati ko da rukovodi u Srbiji. Oni hoće da se školuju besplatno, da se leče besplatno, a onda odu dole i kažu ja sam Crnogorac. A za to vreme Srbi doživljavaju torturu. To više ne može", rekao je Dačić tada.

On je nekoliko nedelja pre toga u izjavi za RTS rekao da misli da je veliko pitanje treba li i dalje da imaju srpsko državljanstvo etnički Crnogorci u Srbiji koji podržavaju "crnogorski režim po pitanju", kako je naveo, "borbe protiv srpskog naroda".

Dačić je to izjavio povodom Zakona o verskim slobodama koji je u Crnoj Gori usvojen 27. decembra, a koji je Srpska pravoslavna crkva (SPC) okarakterisala kao "pokušaj otimačine crkvene imovine u Crnoj Gori".

Ključni događaji u godinu dana Zakona o slobodi vjeroispovijesti u Crnoj Gori

Koliki je zaista uticaj na službe u Srbiji?

Komentarišući poslednje izjave nakon afere prisluškivanja, Dobrivoje Radovanović, bivši direktor beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, rekao je za RSE da je uticaj Crnogoraca na Srpske službe mali.

“Činjenica je da je u MUP, odnosno tajnim službama od vajkada bilo jako mnogo ljudi iz Crne Gore, ali bilo je i iz Hrvatske i sa svih strana, ali to se sve promenilo devedesetih godina i ostali su samo ljudi koji su poreklom iz Crne Gore a žive ovde. Taj uticaj je relativno mali”, kaže Radovanović.

Dobrivoje Radovanović kaže da ovo nije prvi put da se priče o tajnim službama zloupotrebljavaju.

“Sve ovo postaje pomalo dosadno. Sećate se afere o zaveri srpskih tajnih službi u vreme izbora u Crnoj Gori, pokušaj državnog udara u Crnoj Gori. Ovo je na neki način vraćanje priče koja se tamo dešavala, sada se to dešava u Beogradu. Pričati o uticaju Crnogoraca na Srbiju mi izgleda kao da moramo sa nekom od susednih država da se svađamo. To sve pomalo liči na devedesete godine u minijaturi”, kaže Radovanović.

Podsetimo, Viši sud u Podgorici je maja 2019. doneo prvostepenu presudu kojom je svih 13 optuženih proglašeno krivim za pokušaj državnog udara a dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori u oktobru 2016. godine.

Među osuđenima su dvojica ruskih državljana, devet državljana Srbije i funkcioneri opozicionog Demokratskog fronta. U toku je postupak pred Apelacionim sudom.

Priča o crnogorskim službama usred afere o prisluškivanju

Vučićeve tvrdnje o uticaju crnogorskih službi dolaze nakon što je pred sam kraj 2020. godine predsednik Srbije saopštio javnosti da ima saznanja o tome da je kao šef države prisluškivan duže od godinu dana.

U izjavi za medije 5. januara, Vučić je rekao da u svom posedu ima deo snimljenih razgovora, ali da ih nikada neće dati, “zato što neću da rušim svoju državu”.

U intervjuu za “Novosti” Vučić je kazao da nema sumnje “da je i deo stranog faktora upleten”, ali da su “zamešali naši”.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je 4. januara da MUP sprovodi ozbiljnu istragu u slučaju prisluškivanja, iza koga, kako je ocenio stoji zla namera.

Vulin: MUP vodi ozbiljnu istragu o prisluškivanju Vučića

Radio Slobodna Evropa (RSE) je zatražio komentar na tvrdnje predsednika Srbije od MUP, BIA i Ministarstva odbrane, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovore. Ostali smo uskraćeni i za odgovor na pitanje na koji način je “dramatično smanjen” uticaj crnogorskih službi.

Upit da pojasni svoje tvrdnje RSE je poslao i Kabinetu šefa države, odakle takođe nije stigao odgovor.

Brojne smene u MUP-u

Vulin, koji je inače, na mestu prvog čoveka MUP zamenio sadašnjeg ministra odbrane Nebojšu Stefanovića, je po stupanju na tu dužnost u oktobru napravio niz kadrovskih promena.

MUP je 17. novembra saopštio da je za novog načelnika Policijske uprave za grad Beograd postavlјen je pukovnik Veselin Milić, koji je na tom mestu bio od 2013. do 2018. godine, kada je postao savetnik predsednika Republike Srbije za borbu protiv korupcije i kriminala, kao i pomoćnik direktora za unapređenje, organizaciju i funkcionisanje Direkcije policije.

U arhivi saopštenja MUP se, osim ovog, ne može pronaći nijedna druga objava o kadrovskim promenama, ali su beogradski mediji pisali o brojnim smenama u policiji koje je potpisao Vulin.

Nedeljnik “Vreme” je pisao u broju 1559, od 19. novembra 2020, da je za novog načelnika Uprave granične policije Vulin postavio generala Bogoljuba Živkovića, a da je na čelo Sektora unutrašnje kontrole (SUK) došao Dejan Kovačević koji je na tom mestu zamenio Svetozara Radića. Radić je na čelo SUK došao sa pozicije zamenika šefa kabineta tadašnjeg ministra Stefanovića.

Aktuelni šef SUK-a Dejan Kovačević je inače prethodno bio direktor gradskog javnog preduzeća “Beograd vode”, a pre toga je gotovo dve decenije radio kao policajac.

Početkom decembra je portal Nova.rs objavio da je sa mesta prvog čoveka Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) smenjen dosadašnji načelnik Ilija Hodoba, a na njegove mesto imenovan Ninoslav Cmolić.

Taj portal je objavio i da su ranije smenjeni pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije Srećko Lazić, načelnica Policijske uprave (PU) Zaječar Sanja Dimitrijević, načelnik PU Pančevo Nikola Popovac, te bivši zamenik načelnika SBPOK-a i porodični kum bivšeg ministra Nebojše Stefanovića Goran Papić.

Ni za jednu kadrovsku smenu nisu navedeni razlozi, odnosno da li je neko od njih prekršio profesionalna pravila.

Uslovi zapošljavanja u BIA i MUP-u

Da bi se neko zaposlio u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), prema Zakonu o toj agenciji, prvo mora da prođe kroz bezbednosne provere, koje se vrše uz pisanu saglasnost koju kandidat daje popunjavanjem i potpisivanjem upitnika.

U postupku bezbednosnog proveravanja prikupljaju se i proveravaju podaci putem razgovora sa osobom koja aplicira za službu, kao i sa onima koji imaju veze sa njim, te prikupljanjem podataka od drugih organa ili iz registara, evidencija, zbirki i baza podataka koje se vode na osnovu zakona.

U odeljku “Postani pripadnik” na zvaničnom sajtu BIA se, između ostalog, navodi da Agencija traži ljude koje odlikuje integritet, pouzdanost, odgovornost i lojalnost, te visoke intelektualne sposobnosti i samopouzdanje i staloženost.

U okviru BIA od 2013. godine funkcioniše i Akademija za nacionalnu bezbednost, koju je osnovala Vlada Srbije na predlog Bezbednosno-informativne agencije. U konkursnoj dokumentaciji za upis se kao uslovi, između ostalog, navode državljanstvo Srbije, dokaz o boravku na teritoriji Srbije najmanje pet godina u kontinuitetu, kao i “bezbednosni uslovi”, što nije detaljnije objašnjeno. Kandidat takođe podnosi uverenje da se protiv njega ne vodi krivični postupak.

Prema Zakonu o policiji, uslovi za zasnivanje radnog odnosa u MUP su da je kandidat državljanin Srbije i da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije od najmanje godinu dana u kontinuitetu, kao i da „ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova u Ministarstvu“.

Dodaje se da se za pojedina radna mesta „može propisati da lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu, ima isključivo državljanstvo Republike Srbije“.

U zakonu se navodi sa MUP prilikom zasnivanja radnog odnosa vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma koji je u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj kandidat zasniva radni odnos.