Profesionalni muzičari bez muzike za Novu godinu

Muzičari su jedan od esnafa koji je u proteklih devet meseci gotovo u potpunosti bio bez posla i zarada, a tako je bilo i za novogodišnje praznike.

Zbog epidemije korona virusa otkazani su svi muzički festivali, koncerti, porodične proslave, a posla nije bilo ni za kafanske muzičare.

Procenjuje se da je između pet i sedam hiljada muzičara u Srbiji ostalo bez planiranih prihoda, a mnogi od njih su u veoma nezavidnoj finansijskoj situaciji.

Kragujevac u centralnoj Srbiji je jedan od gradova koji je ubrzo posle ukidanja vanrednog stanja, zbog eskalacije broja obolelih, 27. juna proglasio vanrednu situaciju na svojoj teritoriji, skratio radno vreme ugostiteljskih objekata, zabranio svadbe, maturske, rođendanske i druge proslave.

Pomaže li država muzičarima?

Pevač narodne muzike iz Kragujevca, Radiša Urošević, zbog korone je otkazao sve planirane koncerte i druge javne nastupe. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da se nada da će esnaf znati da se izbori i sa ovom krizom.

„Godina je bila teška i preteška, ali verujem da će esnaf prebroditi sve probleme. Deo otkazanih poslova prebačen je za 2021. godinu, i sada nam ostaje samo da se nadamo da ćemo što skorije početi da radimo koliko-toliko normalno“, rekao je Urošević.

Zbog nezavidne situacije u kojoj su se našli, kragujevački muzičari su 29. jula organizovali protest ispred Skupštine grada tražeći od države da i njima pomogne, ali od tada do danas nije bilo nikakve reakcije. Mere su još uvek na snazi, a muzičari su i dalje bez posla i bilo kakvih prihoda. Ubrzo su i drugi gradovi i opštine širom Srbije počeli da uvode slične mere, koje su potpuno onemogućile rad muzičara.

Otkazani su i svi najveći festivali – novosadski Exit, Sabor trubača u Guči, Bir fest u Beogradu, Arsenal fest u Kragujevcu, Zaječarska gitarijada, Sabor harmonikaša u Soko Banji, kao i desetine drugih tradicionalnih kulturno-zabavnih manifestacija na kojima nastupaju muzičari različitih žanrova.

Procenjuje se da je između pet i sedam hiljada muzičara ove godine ostalo bez posla. Mnogima od njih bila je potrebna pomoć, ali do sada je novčana potpora iz budžeta stigla do relativno malog broja izvođača.

Dragiša Golubović, predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika Srbije (SEMUS) rekao je za RSE da su u junu novčanu pomoć u iznosu od 90.000 dinara (oko 765 evra) od države za sada dobili samo izvođači koji uživaju status samostalnih umetnika.

„Njih nema mnogo, ali smo Ministarstvu finansija uputili novi zahtev da odobri dodatna sredstva za muzičare i pevače koji nemaju status samostalnog umetnika, koji žive isključivo od svog posla, a po tom osnovu su prijavljeni kod penzionog fonda i sami sebi uplaćuju doprinose“, rekao je Golubović.

On je dodao da su, između ostalih, pomoć dobili i pevači Ivan Gavrilović, Snežana Babić, Marko Bulat, Beki Bekić i Jelena Broćić, ali da na nju ne mogu da računaju muzičari kojima je to dopunska delatnost, kao ni oni koji imaju svoje firme.

„Zovu nas kolege i pitaju da li su pomoć dobile Ceca i Lepa Brena. Odgovor je isti – nisu, jer one imaju svoje firme. Isti je slučaj i sa Anom Bekutom, koja ima svoju agenciju. One imaju status umetnika, ali im pesma nije jedini izvor prihoda“, naveo je Golubović.

Na ivici egzistencije

Predsednik SEMUS-a ukazao je na izuzetno težak položaj svih muzičara u celoj Srbiji, posebno apostrofirajući kafanske muzičare.

„Ogromna većina muzičara je na ivici egzistencije, pogotovo šira populacija u koju spadaju kafanski pevači i svirači, mali akustični bendovi, koji nisu zvezde naviknute na enormno visoke honorare“, rekao je on.

Kako je istakao, sindikat pokušava da obezbedi pomoć i samostalnim muzičkim radnicima, a država je prihvatila da to uradi samo za one koji imaju status umetnika. To je, kako je naveo, mali broj ljudi.

"U našem sindikatu manje od 80 članova ima status umetnika. S druge strane, više od 500 ljudi koji su samostalni radnici u oblasti kulture, a nemaju status umetnika i sami plaćaju sebi doprinose, nije dobilo ništa. Oni su dvostruko diskriminisani. Em što sami sebi plaćaju doprinose, em što nisu dobili pomoć države“, rekao je Golubović.

Prema nezvaničnim informacijama, popularni bendovi za svirke na svadbama naplaćuju od 1.000 do 5.000 evra, ta tarifa najpopularnijih estradnih zvezda je znatno veća, dok klupski bendovi za veče naplaćuju od 200 do 1.000 evra. Za razliku od njih, kafanski akustični orkestri su i pre epidemije korona virusa zabavljali goste samo za bakšiš, jer vlasnici restorana najčešće nemaju novca da im plate.

'Prepoznati najugroženije kategorije'

Dragan Bataveljić, profesor Pravnog fakulteta kome je muzika dopunska delatnost, rekao je za RSE da je izuzetno važno da država prepozna najugroženije kategorije muzičara i da prvo njima pomogne, a potom da pronađe način za pomoć što široj populaciji muzičara u Srbiji, jer svi trpe štetu zbog epidemije.

„Država je nemoćna, treba joj novac za kupovinu vakcina, znam da su veliki troškovi za održavanje ovakvog zdravstvenog sistema, ali mnogi od muzičara koji se bave samo tom delatnošću zaista teško žive i potrebna im je pomoć“, rekao je Bataveljić.

On je istakao da su muzičari tokom ove godine „uglavnom sedeli kod kuće jer nisu imali nikave angažmane“ i da je veliki problem što deo muzičara nije uplaćivao ni doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, što problem čini još kompleksnijim jer ih država ne prepoznaje.

„Ljudi jednostavno nisu očekivali da će doći u ovakvu situaciju, da neće moći da rade i zarađuju. Sada im je pomoć neophodna, jer su u pitanju i njihove porodice“, rekao je Bataveljić.

Milan Lazić, muzičar iz Leskovca na jugoistoku Srbije, rekao je za RSE da su muzičari iz tog grada od letos počeli da rade kao taksisti, dostavljači hrane ili da se bave nekim drugim poslom kako bi preživeli.

„Ja više nisam imao vremena za čekanje, jer moja četvoročlana porodica živi od ženine učiteljske plate i onoga što ja zaradim na svadbama i drugim proslavama. Iskoristio sam poznanstvo sa vlasnikom kafane u kojoj sam ranije svirao i sada za njih dostavljam hranu mušterijama u gradu“, rekao je Lazić.

On je dodao da će, ako epidemija potraje, već na proleće na očevom imanju podići plastenike i početi da gaji papriku i drugo povrće.

„Neće mi biti nikakav problem da trubu zamenim uzgojem paprike u plasteniku“, rekao je Lazić.

Otkazivanje svadbi smanjilo prihode

Na kraju godine, posle devet meseci epidemije koja se ponovo razbuktala, Milašin Simić, predsednik Udruženja muzičara Kragujevac koncert rekao je za RSE da je godina koja je na isteku bila veoma teška, a da bi sledeća mogla biti još teža.

„Ova godina je bila izuzetno teška zbog ove pošasti koja nas je zadesila. Čini mi se da je najžešće udarila po muzičarima koji teško preživljavaju. Muzičari koji sviraju svadbe izgubili su sve poslove, jer čim je u restoranima ograničen broj gostiju, uz obavezno fizičku distancu i ograničeno radno vreme, mladenci i drugi slavljenici su masovno počeli da odgađaju svadbe, rođendane i sve druge proslave“, rekao je Simić.

On je istakao da su, pored muzičara, ogromnu štetu pretrpeli vlasnici kafana i restorana, fotografi, aranžeri, konobari kao i svi drugi delatnici koji su angažovani na organizaciji svadbi.

„Muzičari koji sviraju na svadbama žive od tih angažmana, oni nemaju drugi prihod, a svadbe i ostala porodična veselja koja u Srbiji ne mogu da se zamisle bez dobrog orkestra, su zabranjene od uvođenja vanrednog stanja“, rekao je Simić.

Isti problem, dodao je, imaju i kafanski pevači koji su zbog ograničenja propisanih za ugostiteljske objekte ostali bez svoje pozornice i publike.

„To nema veze sa popularnim estradnim umetnicima, koji potpisuju ugovore sa velikim honorarima, jer su ovo ljudi koji praktično žive od onoga što zarade na svirkama. Sada kada nema svirki – nema ni prihoda“, rekao je Simić.

On je rekao da ovakvu katastrofu nije niko očekivao i da je i muzičare zatekla nespremne što je, uz neuređene odnose u ovoj oblasti, pre svega između muzičara, poslodavaca i države, sve dodatno zakomplikovalo.

Odgovarajući na pitanje RSE kako se tako veliki broj muzičara našao u situaciji da ih „država ne prepoznaje“ zbog toga što nisu uplaćivali doprinose, Simić je rekao da je cela oblast u kojoj deluju muzičari neuređena i da su za takvo stanje krivi i država i muzičari.

„Muzičarima su za rad potrebna uverenja koja izdaje Udruženje izvođača džez, rok i zabavne muzike Srbije i koja koštaju 5.000 dinara za celu godinu. Mnogi to uverenje uzmu jednom i više se ne javljaju“, objasno je on.

Kako je rekao, slično je i sa uplatama doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje.

„Kolege ih uplate na početku kada se prijave za rad, a onda zaborave i ne nastavljaju sa uplatama koje su neophodne kako bi se obezbedili u budućnosti. Ima i muzičara koji rade na crno. Najmanje je onih koji uredno izvršavaju sve obaveze i njih je svega pet do deset odsto“, kazao je Simić.

On je ocenio da je sada prava prilika da se iz sadašnje situacije izvuku pouke za budućnost, i da svi preuzmu svoj deo odgovornosti za stvaranje što povoljnijeg, zakonski uređenog ambijenta za rad muzičara.

„Ali, sada je vreme za razumevanje i solidarnost“, zaključio je Simić.

Godina u kojoj su i muzičari protestovali na ulicama

Ansambl muzičara, koji je brojao 400 frilensera, organizovao je protestni koncert ispred Parlamenta u Velikoj Britaniji 6. oktobra kako bi se istakle teškoće muzičke industrije tokom pandemije, preneo je BBC.

U izveštaju se dodaje i da je istovremeno protest održan i ispred simfonijske sale u Birminghamu.

Događaji su organizovani kako bi se izvršio pritisak na vladu da pruži veću podršku samozaposlenim umetnicima.

Organizovani su u sklopu kampanje „Let Music Live“ (Pustite muziku da živi), a podržala je Unija muzičara koja predstavlja više od 32.000 izvođača u Velikoj Britaniji.

U izveštaju se navodi i da je 70 odsto članova te Unije izgubilo više od tri četvrtine redovnog posla tokom pandemije, što je mnoge ostavilo u finansijskim poteškoćama.

BBC je naveo i da su se stotine glumaca, pozorišnih reditelja, muzičara, filmskih tehničara i kritičara i mnogih drugih iz sveta francuske kulture okupili u centru Pariza i drugih gradova 16. decembra u znak protesta protiv vladinog zatvaranja kulturnih mesta zbog virusa.

Među parolama koje su viđene na ovom protestu bila je i poruka: „Ja nisam bitan“, kojom se aludira na kriterijume Vlade Francuske po kojima je nešto smelo da radi.